Stanovnici mesta Rvampara, u istočnom delu Demokratske Republike Kongo, zapalili su centar za lečenje ebole nakon što im nije dozvoljeno da preuzmu telo muškarca za koga se sumnjalo da je preminuo od tog virusa.
Incident pokazuje koliko je borba protiv ebole teška u oblastima u kojima se strah, nepoverenje i lokalni običaji sudaraju sa strogim zdravstvenim merama.
Prema navodima lokalnih svedoka, grupa mladih pokušala je da preuzme telo svog prijatelja kako bi ga sahranila u skladu sa lokalnim običajima. Policija je pokušala da smiri situaciju, ali u tome nije uspela, pa je centar zapaljen.
Tela osoba preminulih od ebole mogu biti veoma zarazna, zbog čega zdravstvene vlasti insistiraju na posebnim pravilima sahranjivanja. Upravo ta pravila često izazivaju otpor porodica i lokalnih zajednica, jer se doživljavaju kao narušavanje tradicije i poslednjeg oproštaja od preminulih.
Humanitarni radnici koji su bili u centru morali su da se sklone, ali je kasnije saopšteno da je situacija smirena i da se medicinske aktivnosti nastavljaju.
Epidemija ebole u Kongu nastavlja da se širi u teškim uslovima. Najugroženije su provincije Ituri i Severni Kivu, dok se novi slučajevi beleže i u Južnom Kivuu, kao i u susednoj Ugandi.
Do sada je prijavljeno više stotina sumnjivih slučajeva i veliki broj smrtnih ishoda, a zdravstveni stručnjaci upozoravaju da bi stvarni broj zaraženih mogao biti veći od zvaničnih podataka.
Dodatni problem predstavlja činjenica da se epidemija širi u regionu koji je već godinama pogođen oružanim sukobima, raseljavanjem stanovništva, siromaštvom i slabim zdravstvenim sistemom.
Mnogi ljudi su u pokretu zbog nasilja, što otežava praćenje kontakata zaraženih, izolaciju obolelih i pravovremeno lečenje.
Zdravstveni radnici ističu da je sada ključno obnoviti poverenje lokalnog stanovništva, jer bez saradnje zajednice nije moguće zaustaviti širenje virusa.
Ovaj napad na centar za lečenje zato nije samo bezbednosni incident, već i ozbiljno upozorenje da se epidemija ne može suzbiti samo medicinskim merama, već i stalnim radom sa ljudima, objašnjavanjem rizika i poštovanjem straha koji postoji u zajednicama.
