Cene nafte pale su 12. juna, dok su svetske berze zabeležile rast, nakon što su tržišta reagovala na nadu da bi moglo doći do diplomatskog proboja u vezi sa krizom oko Irana.
Investitori očekuju da bi napredak u razgovorima mogao da smanji rizik po snabdevanje energentima, inflaciju i ekonomije azijskih zemalja koje u velikoj meri zavise od uvoza nafte.
Cena sirove nafte počela je da pada nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da su završni elementi mogućeg dogovora sa Teheranom odobreni od „svih strana“. Takav sporazum mogao bi da produži krhko primirje i ublaži tenzije oko ključnih energetskih pravaca, uključujući Ormuski moreuz.
Nafta tipa brent i američka WTI nafta kretale su se blizu najnižih nivoa u poslednja dva meseca. Brent se trgovao oko 89 dolara po barelu, dok je WTI bio na oko 86,50 dolara po barelu.
Pad cena nafte ublažio je zabrinutost kod ekonomija koje zavise od uvoza energenata, posebno u Aziji. Regionalne berze reagovale su rastom: južnokorejski indeks Kospi skočio je skoro osam odsto, dok je japanski Nikei porastao više od tri odsto.
Rast su predvodile tehnološke i poluprovodničke kompanije, ali i šire olakšanje na tržištima zbog moguće stabilizacije energetskog sektora.
Pozitivno raspoloženje dodatno je podstaklo očekivanje da bi niže cene nafte mogle da ublaže inflatorne pritiske, koji su prethodno porasli zbog straha od širenja sukoba sa Iranom.
Ipak, analitičari upozoravaju da neizvesnost i dalje ostaje visoka. Tramp je prethodno slao signale o mogućim novim udarima, dok je iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da konačna odluka o dogovoru još nije doneta.
To znači da tržišta trenutno reaguju na nadu u smirivanje, ali će ključni test biti da li će Vašington i Teheran zaista potvrditi i sprovesti dogovor.
