Цене нафте пале су 12. јуна, док су светске берзе забележиле раст, након што су тржишта реаговала на наду да би могло доћи до дипломатског пробоја у вези са кризом око Ирана.
Инвеститори очекују да би напредак у разговорима могао да смањи ризик по снабдевање енергентима, инфлацију и економије азијских земаља које у великој мери зависе од увоза нафте.
Цена сирове нафте почела је да пада након што је амерички председник Доналд Трамп изјавио да су завршни елементи могућег договора са Техераном одобрени од „свих страна“. Такав споразум могао би да продужи крхко примирје и ублажи тензије око кључних енергетских праваца, укључујући Ормуски мореуз.
Нафта типа брент и америчка WTI нафта кретале су се близу најнижих нивоа у последња два месеца. Брент се трговао око 89 долара по барелу, док је WTI био на око 86,50 долара по барелу.
Пад цена нафте ублажио је забринутост код економија које зависе од увоза енергената, посебно у Азији. Регионалне берзе реаговале су растом: јужнокорејски индекс Коспи скочио је скоро осам одсто, док је јапански Никеи порастао више од три одсто.
Раст су предводиле технолошке и полупроводничке компаније, али и шире олакшање на тржиштима због могуће стабилизације енергетског сектора.
Позитивно расположење додатно је подстакло очекивање да би ниже цене нафте могле да ублаже инфлаторне притиске, који су претходно порасли због страха од ширења сукоба са Ираном.
Ипак, аналитичари упозоравају да неизвесност и даље остаје висока. Трамп је претходно слао сигнале о могућим новим ударима, док је иранско Министарство спољних послова саопштило да коначна одлука о договору још није донета.
То значи да тржишта тренутно реагују на наду у смиривање, али ће кључни тест бити да ли ће Вашингтон и Техеран заиста потврдити и спровести договор.
