Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi razgovarali su u Briselu o jačanju konkurentnosti Evropske unije i ubrzavanju sprovođenja preporuka iz Dragijevog ekonomskog izveštaja.
Sastanak je održan 20. jula, na Dragijev zahtev, gotovo dve godine nakon objavljivanja njegovog izveštaja o budućnosti evropske privrede.
Evropska komisija tvrdi da je ostvaren napredak u smanjivanju administrativnih obaveza, sklapanju novih trgovinskih sporazuma i sprovođenju plana „Jedna Evropa, jedno tržište“.
Plan, koji su prihvatili Evropska komisija, Evropski parlament i Savet EU, predviđa uklanjanje preostalih prepreka između nacionalnih tržišta do kraja 2027. godine. Među ciljevima su ujednačavanje poslovnih pravila, lakše osnivanje kompanija i brže kretanje kapitala, robe i usluga širom Unije.
Dragi je u izveštaju procenio da je Evropi do 2030. godine potrebno između 750 i 800 milijardi evra dodatnih investicija godišnje. Taj novac trebalo bi da bude usmeren u energetiku, saobraćaj, digitalne tehnologije, odbranu, istraživanje i industrijsku proizvodnju.
Evropske institucije ističu da najveći deo sredstava treba obezbediti privatnim ulaganjima, ali se razmatraju i javni fondovi, državne garancije, preusmeravanje nacionalnih budžeta i moguće novo zajedničko zaduživanje.
Dragijev izveštaj sadrži oko 380 preporuka, ali je do septembra 2025. godine u potpunosti usvojeno svega oko 11 odsto predloženih mera.
Ekonomista Martin Armstrong ocenjuje da se pod izgovorom povećanja konkurentnosti priprema dalje prenošenje ovlašćenja sa nacionalnih vlada na institucije u Briselu. Prema njegovom mišljenju, zajednički dug, evropski porezi i centralno usmeravanje investicija dodatno bi opteretili građane i privredu.
On tvrdi da glavni problemi Evrope nisu nedostatak zajedničkih fondova i propisa, već skupa energija, visoki porezi, prekomerna regulativa i odlazak kapitala i industrijske proizvodnje u druge delove sveta.
Evropska komisija, sa druge strane, smatra da dublje jedinstveno tržište i koordinisana ulaganja predstavljaju neophodan odgovor na zaostajanje EU za Sjedinjenim Američkim Državama i Azijom u oblasti veštačke inteligencije, poluprovodnika, digitalne infrastrukture i napredne proizvodnje.
