Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и бивши председник Европске централне банке Марио Драги разговарали су у Бриселу о јачању конкурентности Европске уније и убрзавању спровођења препорука из Драгијевог економског извештаја.
Састанак је одржан 20. јула, на Драгијев захтев, готово две године након објављивања његовог извештаја о будућности европске привреде.
Европска комисија тврди да је остварен напредак у смањивању административних обавеза, склапању нових трговинских споразума и спровођењу плана „Једна Европа, једно тржиште“.
План, који су прихватили Европска комисија, Европски парламент и Савет ЕУ, предвиђа уклањање преосталих препрека између националних тржишта до краја 2027. године. Међу циљевима су уједначавање пословних правила, лакше оснивање компанија и брже кретање капитала, робе и услуга широм Уније.
Драги је у извештају проценио да је Европи до 2030. године потребно између 750 и 800 милијарди евра додатних инвестиција годишње. Тај новац требало би да буде усмерен у енергетику, саобраћај, дигиталне технологије, одбрану, истраживање и индустријску производњу.
Европске институције истичу да највећи део средстава треба обезбедити приватним улагањима, али се разматрају и јавни фондови, државне гаранције, преусмеравање националних буџета и могуће ново заједничко задуживање.
Драгијев извештај садржи око 380 препорука, али је до септембра 2025. године у потпуности усвојено свега око 11 одсто предложених мера.
Економиста Мартин Армстронг оцењује да се под изговором повећања конкурентности припрема даље преношење овлашћења са националних влада на институције у Бриселу. Према његовом мишљењу, заједнички дуг, европски порези и централно усмеравање инвестиција додатно би оптеретили грађане и привреду.
Он тврди да главни проблеми Европе нису недостатак заједничких фондова и прописа, већ скупа енергија, високи порези, прекомерна регулатива и одлазак капитала и индустријске производње у друге делове света.
Европска комисија, са друге стране, сматра да дубље јединствено тржиште и координисана улагања представљају неопходан одговор на заостајање ЕУ за Сједињеним Америчким Државама и Азијом у области вештачке интелигенције, полупроводника, дигиталне инфраструктуре и напредне производње.
