Ukrajinski proizvođači dronova sve agresivnije pokušavaju da se probiju na azijsko tržište, koristeći ratno iskustvo kao glavni argument pred zemljama koje strahuju od rasta kineske vojne moći.
Posle više godina rata sa Rusijom, Ukrajina je stekla reputaciju jedne od vodećih zemalja u upotrebi bespilotnih letelica. Dronovi su postali jedno od ključnih oružja Kijeva, jer su omogućili udare, izviđanje, navođenje artiljerije i operacije koje bi bez takve tehnologije bile mnogo teže.
Sada ukrajinske kompanije pokušavaju da to iskustvo pretvore u izvozni posao.
Među firmama koje traže partnere u Aziji pominju se UFORCE, Skyeton i General Cherry. Njihov cilj je da ubede japanske, tajvanske i druge azijske partnere da su ukrajinski sistemi već provereni u stvarnom ratu, a ne samo na vojnim poligonima.
Japan se u toj strategiji vidi kao jedna od glavnih ulaznih tačaka za azijsko tržište. Tokio ubrzano povećava vojne troškove, menja pristup odbrambenoj industriji i sve otvorenije traži rešenja koja mogu da mu pomognu u slučaju krize oko Tajvana ili šireg sukoba u regionu.
Za Ukrajince je to velika prilika. Oni Japanu nude tehnologiju koja je već prošla kroz najteži mogući test — rat protiv velike sile.
Posebno se ističu pomorski dronovi, izviđačke letelice, udarni sistemi i bespilotne platforme koje mogu da deluju u uslovima elektronskog ratovanja.
Ukrajinske kompanije ne žele samo da prodaju gotove proizvode. One traže i industrijska partnerstva, zajedničku proizvodnju i lokalizaciju proizvodnje u Japanu i drugim azijskim državama.
To bi omogućilo da se ukrajinska tehnologija proizvodi bliže potencijalnim kupcima, ali i da se izbegnu rizici koji dolaze sa ratnom proizvodnjom u samoj Ukrajini.
Još jedan važan motiv jeste smanjenje zavisnosti od kineskih komponenti.
I Ukrajina i njeni potencijalni azijski partneri sve više žele da izbace kineske delove iz lanca snabdevanja. Razlog je jednostavan: u budućem sukobu sa Kinom niko ne želi da mu ključna vojna tehnologija zavisi od kineskih proizvođača.
Zato se sve više gleda ka Japanu i Tajvanu kao izvorima elektronike, navigacionih sistema, baterija, senzora i drugih delova koji su neophodni za proizvodnju modernih dronova.
Tajvan je posebno osetljiv deo ove priče. Ukrajina nema formalne diplomatske odnose sa Tajvanom, ali ukrajinske kompanije tiho istražuju mogućnosti saradnje.
Za Tajvan, ukrajinsko iskustvo je izuzetno važno. Ako bi došlo do sukoba sa Kinom, upravo bi dronovi, brza proizvodnja, rasuta industrija i masovna upotreba jeftinih bespilotnih sistema mogli da imaju ogromnu ulogu.
Ukrajina je u ratu pokazala da čak i država koja je slabija u klasičnom vojnom smislu može da nanese ozbiljnu štetu jačem protivniku ako brzo razvija, prilagođava i masovno koristi bespilotne sisteme.
To je lekcija koju u Aziji pažljivo prate.
Posebno je zanimljivo što Ukrajina sada pokušava da se postavi ne samo kao primalac zapadne pomoći, već kao izvoznik vojnog znanja. Kijev više ne nudi samo priču o žrtvi rata, već i proizvod koji je nastao u ratu.
Za azijske države, to može biti privlačno. One ne kupuju samo dron, već iskustvo sa fronta, taktiku upotrebe, prilagođavanje elektronskom ratovanju i tehnologiju koja je razvijana pod stalnim pritiskom.
Međutim, ovaj zaokret ima i širu geopolitičku poruku.
Ukrajinski rat postepeno postaje laboratorija za buduće sukobe u Aziji. Ono što je testirano protiv Rusije sada se nudi zemljama koje strahuju od Kine.
To znači da se vojno iskustvo iz Evrope prenosi na Pacifik.
Ako ukrajinske kompanije uspeju da naprave jake veze sa Japanom, Tajvanom i drugim američkim saveznicima u Aziji, Kijev bi mogao da dobije novu ulogu u globalnoj odbrambenoj industriji.
Ukrajina bi od zemlje koja zavisi od isporuka oružja mogla delimično da postane zemlja koja prodaje ratnu tehnologiju drugima.
Za Rusiju i Kinu, to je ozbiljan signal. Dronovi koji su razvijani na ukrajinskom frontu mogli bi sutra da postanu deo vojne arhitekture u Aziji, u regionu koji je već jedno od najopasnijih žarišta sveta.
Glavna poruka je jasna: rat u Ukrajini više nije samo evropski sukob. Njegove tehnologije, lekcije i oružje sada se izvoze u Aziju, gde strah od Kine otvara ogromno tržište za sve što je već provereno u stvarnom ratu.
