Украјински произвођачи дронова све агресивније покушавају да се пробију на азијско тржиште, користећи ратно искуство као главни аргумент пред земљама које страхују од раста кинеске војне моћи.
После више година рата са Русијом, Украјина је стекла репутацију једне од водећих земаља у употреби беспилотних летелица. Дронови су постали једно од кључних оружја Кијева, јер су омогућили ударе, извиђање, навођење артиљерије и операције које би без такве технологије биле много теже.
Сада украјинске компаније покушавају да то искуство претворе у извозни посао.
Међу фирмама које траже партнере у Азији помињу се UFORCE, Skyeton и General Cherry. Њихов циљ је да убеде јапанске, тајванске и друге азијске партнере да су украјински системи већ проверени у стварном рату, а не само на војним полигонима.
Јапан се у тој стратегији види као једна од главних улазних тачака за азијско тржиште. Токио убрзано повећава војне трошкове, мења приступ одбрамбеној индустрији и све отвореније тражи решења која могу да му помогну у случају кризе око Тајвана или ширег сукоба у региону.
За Украјинце је то велика прилика. Они Јапану нуде технологију која је већ прошла кроз најтежи могући тест — рат против велике силе.
Посебно се истичу поморски дронови, извиђачке летелице, ударни системи и беспилотне платформе које могу да делују у условима електронског ратовања.
Украјинске компаније не желе само да продају готове производе. Оне траже и индустријска партнерства, заједничку производњу и локализацију производње у Јапану и другим азијским државама.
То би омогућило да се украјинска технологија производи ближе потенцијалним купцима, али и да се избегну ризици који долазе са ратном производњом у самој Украјини.
Још један важан мотив јесте смањење зависности од кинеских компоненти.
И Украјина и њени потенцијални азијски партнери све више желе да избаце кинеске делове из ланца снабдевања. Разлог је једноставан: у будућем сукобу са Кином нико не жели да му кључна војна технологија зависи од кинеских произвођача.
Зато се све више гледа ка Јапану и Тајвану као изворима електронике, навигационих система, батерија, сензора и других делова који су неопходни за производњу модерних дронова.
Тајван је посебно осетљив део ове приче. Украјина нема формалне дипломатске односе са Тајваном, али украјинске компаније тихо истражују могућности сарадње.
За Тајван, украјинско искуство је изузетно важно. Ако би дошло до сукоба са Кином, управо би дронови, брза производња, расута индустрија и масовна употреба јефтиних беспилотних система могли да имају огромну улогу.
Украјина је у рату показала да чак и држава која је слабија у класичном војном смислу може да нанесе озбиљну штету јачем противнику ако брзо развија, прилагођава и масовно користи беспилотне системе.
То је лекција коју у Азији пажљиво прате.
Посебно је занимљиво што Украјина сада покушава да се постави не само као прималац западне помоћи, већ као извозник војног знања. Кијев више не нуди само причу о жртви рата, већ и производ који је настао у рату.
За азијске државе, то може бити привлачно. Оне не купују само дрон, већ искуство са фронта, тактику употребе, прилагођавање електронском ратовању и технологију која је развијана под сталним притиском.
Међутим, овај заокрет има и ширу геополитичку поруку.
Украјински рат постепено постаје лабораторија за будуће сукобе у Азији. Оно што је тестирано против Русије сада се нуди земљама које страхују од Кине.
То значи да се војно искуство из Европе преноси на Пацифик.
Ако украјинске компаније успеју да направе јаке везе са Јапаном, Тајваном и другим америчким савезницима у Азији, Кијев би могао да добије нову улогу у глобалној одбрамбеној индустрији.
Украјина би од земље која зависи од испорука оружја могла делимично да постане земља која продаје ратну технологију другима.
За Русију и Кину, то је озбиљан сигнал. Дронови који су развијани на украјинском фронту могли би сутра да постану део војне архитектуре у Азији, у региону који је већ једно од најопаснијих жаришта света.
Главна порука је јасна: рат у Украјини више није само европски сукоб. Његове технологије, лекције и оружје сада се извозе у Азију, где страх од Кине отвара огромно тржиште за све што је већ проверено у стварном рату.
