Уједињени Арапски Емирати обуставили су до даљег сву трговину, комерцијалну размену и финансијске трансакције са Ираном, након што су оптужили Техеран да је испалио две балистичке ракете према емиратским водама. Иран је одбацио одговорност за напад, док су власти УАЕ одлуку образложиле регионалном ескалацијом која угрожава мир и безбедност.
Одлука има далеко већи значај од обичног дипломатског притиска. Годишња трговинска размена УАЕ и Ирана премашивала је 28 милијарди долара, а Дубаи је деценијама представљао једну од главних капија кроз које је иранска привреда долазила до робе, међународних финансија и трговинских посредника. УАЕ су били и највећи извор иранског увоза који није повезан са нафтом, при чему је велики део робе преко Дубаија реекспортован у Иран.
Преко Емирата су иранске компаније набављале машине, електронику, индустријске компоненте и потрошачку робу, док је развијена финансијска инфраструктура Дубаија омогућавала приступ међународним трансакцијама упркос дугогодишњим санкцијама Техерану. Потпуна забрана зато представља један од најозбиљнијих економских удара на Иран у досадашњем току кризе.
Иран ће сада бити приморан да већи део трговине преусмери преко Кине, Турске, Ирака, Омана и земаља Централне Азије, као и преко сложенијих посредничких мрежа, размене робе и алтернативних начина плаћања. То вероватно неће потпуно зауставити трговину, али ће је учинити скупљом, ризичнијом и тежом за организацију.
Последице би, међутим, могао да осети и сам Дубаи. Емирати су свој економски успех изградили на позицији стабилног и релативно неутралног трговинског и финансијског центра Блиског истока. Пресецање економских веза са једним од највећих регионалних партнера могло би да наведе ирански капитал да потражи нова средишта, док ће инвеститори из других земаља пажљиво пратити у којој мери геополитички сукоби могу да утичу на пословање у Емиратима.
Највећа опасност остаје даље погоршање ситуације око Ормуског мореуза. Што је економски притисак на Техеран снажнији, расте и ризик да Иран своју географску позицију у једном од најважнијих светских енергетских коридора употреби као средство притиска. Сваки озбиљнији поремећај пловидбе кроз мореуз могао би додатно да повећа цене нафте, осигурања, транспорта и нафтних деривата широм света.
Забрана ће несумњиво додатно погодити иранску економију, али остаје питање да ли ће економски притисак натерати Техеран на уступке или ће довести до још веће ескалације. Историјски гледано, трговинске блокаде и санкције често не доводе до брзог политичког попуштања, већ подстичу стварање нових трговинских рута, посредника и паралелних финансијских система. У случају Ирана, то би могло још више да убрза поделу светске економије на супротстављене геополитичке блокове.
