Администрација америчког председника Доналда Трампа појачала је притисак на Међународни кривични суд у Хагу, уводећи нове санкције његовим високим званичницима. На најновијој листи нашли су се председница суда Томоко Акане и високи тужилац Абдулаје Сеје, чиме је сукоб Вашингтона и МКС-а ушао у нову фазу. Санкције подразумевају замрзавање евентуалне имовине у америчкој надлежности и практично искључивање санкционисаних лица из америчког финансијског система.
Америчке власти оптужују МКС да прекорачује своја овлашћења покушавајући да процесуира држављане земаља које нису потписнице Римског статута, пре свега америчке и израелске званичнике. САД, Израел, Русија и Кина нису чланице МКС-а, а Вашингтон нарочито оштро реагује због налога за хапшење израелског премијера Бењамина Нетанјахуа и бившег министра одбране Јоава Галанта.
Мартин Армстронг оцењује да је америчка кампања против МКС-а оправдана и да суд представља претњу националном суверенитету. Он тврди да МКС нема право да захтева хапшење званичника држава које нису прихватиле његову надлежност и сматра да се исти принцип мора применити и на Нетанјахуа и на руског председника Владимира Путина.
Међутим, правни оквир МКС-а је сложенији. Према Римском статуту, суд може да остварује надлежност и над држављанином земље која није чланица уколико је наводно кривично дело почињено на територији државе која је прихватила надлежност суда. Управо на том принципу МКС заснива део поступака који се односе на Палестину и Украјину. Због тога је тврдња да суд аутоматски нема никакву надлежност над држављанима земаља које нису чланице предмет великог правног и политичког спора.
С друге стране, Трампова администрација сматра да такво тумачење омогућава међународном суду да фактички наметне своју власт државама које никада нису прихватиле Римски статут. Државни секретар Марко Рубио поручио је да Вашингтон неће дозволити да МКС угрожава амерички суверенитет и најавио наставак притиска на ову институцију.
Сам МКС је нове санкције назвао директним нападом на независност суда и владавину права. Према подацима суда, америчким санкцијама је сада обухваћено девет од укупно 18 судија, оба заменика тужиоца, бивши тужилац и један члан особља.
Сукоб Вашингтона и Хага тако више није ограничен на спор о појединачним случајевима. У његовој основи налази се много шире питање — може ли међународна институција да суди званичницима великих сила и њихових савезника без пристанка њихових држава или таква пракса представља нарушавање националног суверенитета. Управо тај спор могао би да одреди и будућност самог Међународног кривичног суда.
