Turska se sve češće posmatra samo kao još jedno tržište u razvoju, opterećeno inflacijom, nestabilnom valutom i unutrašnjim političkim tenzijama. Međutim, takvo gledanje propušta mnogo širu sliku: Turska se nalazi na raskršću Evrope, Rusije, Bliskog istoka i Azije, što joj u vreme globalnih potresa daje ogroman strateški značaj.
Ankara trenutno pregovara sa Moskvom o produženju ugovora o snabdevanju prirodnim gasom posle 2026. godine. Razgovori uključuju tursku državnu energetsku kompaniju BOTAŠ i ruski Gasprom, a tiču se budućih količina gasa i uslova isporuke.
Rusija ostaje jedan od najvažnijih dobavljača energenata za Tursku preko gasovoda Turski tok i Plavi tok. Upravo tu se vidi zašto je Turska danas daleko važnija nego što mnogi priznaju. Evropa godinama govori o potpunom odvajanju od ruskih energenata, ali energija mora da stigne od proizvođača do potrošača, bez obzira na političke parole.
Turski tok je danas jedna od poslednjih velikih ruta kojom ruski gas stiže do delova Evrope. To Turskoj daje snažan adut u odnosima sa Moskvom, Briselom i Vašingtonom.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan godinama vodi politiku balansiranja između NATO-a, Rusije, Kine, Evrope i Sjedinjenih Država. Zapadni lideri ga često kritikuju, ali istovremeno ne mogu da ga ignorišu, jer geografski položaj Turske daje Ankari polugu uticaja koju je teško zameniti.
Turska se, međutim, ne oslanja samo na ruski gas. Ankara jača energetsku saradnju sa Azerbejdžanom, ulaže u elektroenergetsku infrastrukturu i pokušava da se pozicionira kao glavno energetsko čvorište koje povezuje Aziju, Kavkaz, Bliski istok i Evropu.
Značaj Turske ne ogleda se samo u energetici. Ona se nalazi na dodiru nekoliko velikih geopolitičkih procesa: rata u Ukrajini, raspada starog evropskog poretka, tenzija između NATO-a i Rusije, nestabilnosti na Bliskom istoku, migracionih tokova i globalne borbe za energetske rute.
Zbog toga Turska više nije zemlja čija je budućnost vezana isključivo za Evropu. Ona istovremeno gradi odnose ka istoku i jugu, dok jednom nogom ostaje u zapadnom sistemu. Upravo ta sposobnost da razgovara sa svima mogla bi da postane jedna od najvažnijih geopolitičkih činjenica naredne decenije.
U svetu koji sve brže prelazi iz jednopolarnog u multipolarni poredak, najveću korist mogu imati države koje se nalaze između velikih centara moći. Turska je jedna od njih.
Zato Ankaru treba posmatrati mnogo pažljivije. Ona više nije samo regionalna sila sa ekonomskim problemima, već potencijalni barometar novog svetskog poretka. Tamo gde se ukrštaju energija, migracije, ratovi, trgovina i veliki blokovi moći, Turska stoji u samom centru.
