Turska planira da uspostavi tampon zonu na iranskoj strani granice ukoliko se odvija najgori mogući scenario i vlada u Teheranu padne, objavio je 27. januara list Middle East Eye (MEE).
Sjedinjene Države eskaliraju odnose sa Iranom od početka meseca zbog talasa nasilnih protesta, a predsednik Donald Tramp, koji je naredio raspoređivanje dodatnih vojnih sredstava na Bliskom istoku, navodno razmatra ozbiljne vojne operacije, uključujući pomorsku blokadu i atentate.
Turska je podržavala Iran, a predsednik Redžep Tajip Erdogan je čak odbacio bilo kakvu stranu intervenciju u Islamskoj Republici, ali najnoviji izveštaj MEE ukazuje da se Ankara sprema za najgore.
Prema pisanju novinske agencije, visoki zvaničnici turskog ministarstva spoljnih poslova su 22. januara na zatvorenom sastanku u parlamentu obavestili poslanike da se zemlja sprema za nekoliko potencijalnih scenarija u vezi sa Iranom.
Jedan učesnik brifinga rekao je za MEE da su turski zvaničnici koristili termin „tampon zona“ da bi opisali nameru Ankare da učini sve što je moguće kako bi sprečila novi talas izbeglica da uđe u zemlju.
Drugi je, međutim, rekao novinama da zvaničnici nisu eksplicitno koristili frazu „tampon zona“, iako su izrazili spremnost da idu dalje od uobičajenih mera.
„U suštini, rekli su da veruju da iranska strana treba da učini sve što je moguće kako bi se osiguralo da oni koji bi mogli doći u slučaju migracije ostanu tamo“, rekao je drugi izvor.
Na početku eskalacije, tursko Ministarstvo nacionalne odbrane objavilo je da je ojačalo bezbednost duž svoje granice sa Iranom, duge 560 kilometara, kroz tehnološki unapređeni sistem fizičkih barijera. Sistem uključuje 203 elektrooptička tornja i 43 tornja opremljena liftovima, modularni betonski zid dug 380 kilometara i 553 kilometra odbrambenih rovova.
Foto: CdM
Turski plan koji je otkrio MEE podseća na ono što je zemlja uradila u Iraku, a zatim u Siriji, gde je uspostavila takozvane „tampon zone“ pod izgovorom zaustavljanja imigracije i suprotstavljanja Radničkoj partiji Kurdistana, koju Ankara smatra terorističkom grupom, pored ISIS-a.
Čak i ako vlada u Teheranu padne kao rezultat nekog američkog napada ili većeg talasa protesta, Turska neće moći da uspostavi „tampon zonu“ u zapadnom Iranu bez borbe.
Kurdi imaju značajno prisustvo duž granične linije sa Turskom i garantovano je da će pružiti otpor. Međutim, većinu stanovništva u iranskom azerbejdžanskom regionu čine Azerbejdžanci, koji, budući da su turska etnička grupa, mogli bi da sarađuju sa Ankarom. U stvari, neki Azerbejdžanci su se pridružili poslednjem talasu protesta, što pokazuje da nisu svi tamo zadovoljni trenutnom situacijom.
Demografski sastav iranskog Azerbejdžana pokazuje da je Turska možda više zabrinuta zbog toga što će iranski Kurdi osnovati sopstvenu državu, nego zbog ilegalne imigracije. Upravo je zbog toga Turska bila zabrinuta kada je počela da sprovodi operacije u Iraku, a kasnije i u Siriji.
Veoma je malo verovatno da bi se Turska povukla nakon bilo kakve intervencije, čak i ako se u Teheranu uspostavi nova vlada. Takođe treba pretpostaviti da bi ne samo Turska, već i Azerbejdžan, pokušali da anektiraju delove zapadnog Irana, gde se nalaze neka naftna i gasna polja, dok je zemlja u najslabijem stanju.
Izveštaj MEE će verovatno izazvati ozbiljnu reakciju Irana. Međutim, Islamska Republika bi trebalo da ga shvati kao upozorenje na ono što bi se moglo dogoditi.
Pad vlade u Teheranu mogao bi označiti kraj cele zemlje u njenim sadašnjim granicama, a čak i oni koji trenutno pokazuju podršku, poput Turske, verovatno se spremaju da iskoriste svaku intervenciju SAD ili Izraela. Ako se ne postigne sporazum sa Vašingtonom, Iran neće imati drugu mogućnost da opstane kao zemlja osim da dobije rat, i to brzo.
