Турска планира да успостави тампон зону на иранској страни границе уколико се одвија најгори могући сценарио и влада у Техерану падне, објавио је 27. јануара лист Middle East Eye (MEE).
Сједињене Државе ескалирају односе са Ираном од почетка месеца због таласа насилних протеста, а председник Доналд Трамп, који је наредио распоређивање додатних војних средстава на Блиском истоку, наводно разматра озбиљне војне операције, укључујући поморску блокаду и атентате.
Турска је подржавала Иран, а председник Реџеп Тајип Ердоган је чак одбацио било какву страну интервенцију у Исламској Републици, али најновији извештај MEE указује да се Анкара спрема за најгоре.
Према писању новинске агенције, високи званичници турског министарства спољних послова су 22. јануара на затвореном састанку у парламенту обавестили посланике да се земља спрема за неколико потенцијалних сценарија у вези са Ираном.
Један учесник брифинга рекао је за MEE да су турски званичници користили термин „тампон зона“ да би описали намеру Анкаре да учини све што је могуће како би спречила нови талас избеглица да уђе у земљу.
Други је, међутим, рекао новинама да званичници нису експлицитно користили фразу „тампон зона“, иако су изразили спремност да иду даље од уобичајених мера.
„У суштини, рекли су да верују да иранска страна треба да учини све што је могуће како би се осигурало да они који би могли доћи у случају миграције остану тамо“, рекао је други извор.
На почетку ескалације, турско Министарство националне одбране објавило је да је ојачало безбедност дуж своје границе са Ираном, дуге 560 километара, кроз технолошки унапређени систем физичких баријера. Систем укључује 203 електрооптичка торња и 43 торња опремљена лифтовима, модуларни бетонски зид дуг 380 километара и 553 километра одбрамбених ровова.
Фото: CdM
Турски план који је открио MEE подсећа на оно што је земља урадила у Ираку, а затим у Сирији, где је успоставила такозване „тампон зоне“ под изговором заустављања имиграције и супротстављања Радничкој партији Курдистана, коју Анкара сматра терористичком групом, поред ИСИС-а.
Чак и ако влада у Техерану падне као резултат неког америчког напада или већег таласа протеста, Турска неће моћи да успостави „тампон зону“ у западном Ирану без борбе.
Курди имају значајно присуство дуж граничне линије са Турском и гарантовано је да ће пружити отпор. Међутим, већину становништва у иранском азербејџанском региону чине Азербејџанци, који, будући да су турска етничка група, могли би да сарађују са Анкаром. У ствари, неки Азербејџанци су се придружили последњем таласу протеста, што показује да нису сви тамо задовољни тренутном ситуацијом.
Демографски састав иранског Азербејџана показује да је Турска можда више забринута због тога што ће ирански Курди основати сопствену државу, него због илегалне имиграције. Управо је због тога Турска била забринута када је почела да спроводи операције у Ираку, а касније и у Сирији.
Веома је мало вероватно да би се Турска повукла након било какве интервенције, чак и ако се у Техерану успостави нова влада. Такође треба претпоставити да би не само Турска, већ и Азербејџан, покушали да анектирају делове западног Ирана, где се налазе нека нафтна и гасна поља, док је земља у најслабијем стању.
Извештај MEE ће вероватно изазвати озбиљну реакцију Ирана. Међутим, Исламска Република би требало да га схвати као упозорење на оно што би се могло догодити.
Пад владе у Техерану могао би означити крај целе земље у њеним садашњим границама, а чак и они који тренутно показују подршку, попут Турске, вероватно се спремају да искористе сваку интервенцију САД или Израела. Ако се не постигне споразум са Вашингтоном, Иран неће имати другу могућност да опстане као земља осим да добије рат, и то брзо.
