Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да су Сједињене Америчке Државе и Иран близу потписивања споразума који би требало да оконча рат на Блиском истоку.
Трамп је током телефонског скупа подршке политичким савезницима поручио да је остварио један од својих кључних спољнополитичких циљева.
„Не знам да ли сте чули, али данас смо окончали рат са Ираном“, рекао је Трамп, додајући да је Техеран пристао да никада неће имати нуклеарно оружје.
Иако Трамп најављује брзи завршетак сукоба и церемонију потписивања докумената већ током предстојећег викенда у Европи, реакција из Техерана је много опрезнија.
Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багаеи изјавио је на државној телевизији да су извештаји о коначном договору „спекулативни“ и да „ништа још није финализовано“.
Он је потврдио да је већи део текста меморандума усаглашен, али је оптужио Вашингтон да у последњем тренутку поставља „претеране захтеве“ и „нове услове“. Багаеи је нагласио да Иран неће одступити од својих „црвених линија“.
Према наводима „Аксиоса“, привремени меморандум о разумевању, ако буде потписан под покровитељством Катара и Пакистана, требало би да носи назив Исламабадски договор.
Кључна ставка документа јесте тренутно и потпуно отварање стратешки важног Ормуског мореуза за поморски саобраћај, без икаквих накнада за пролаз. План је да се обим трговине врати на предратни ниво у року од 30 дана.
Заузврат, Сједињене Државе би одмах укинуле строгу поморску блокаду иранских лука. Меморандум предвиђа и продужетак садашњег примирја на 60 дана, што би обухватило и прекид борби у Либану. Тај период био би искоришћен за шире нуклеарне преговоре.
Када је реч о иранском нуклеарном програму, Техеран би се обавезао да никада неће развијати атомску бомбу и да ће решити питање залиха обогаћеног уранијума.
Према наводима високог америчког званичника, Трамп је пристао на опцију да се процес осиромашења високообогаћеног уранијума обавља у самом Ирану, али под строгим надзором инспектора Уједињених нација. Ипак, трајне мере зависиле би од постизања другог, много детаљнијег споразума.
Финансијски део договора предвиђа привремено ублажавање дела економских санкција Ирану на 60 дана, како би земља могла да продаје нафту и дође до хитно потребних прихода. Дипломатски уступци би, како се наводи, зависили од иранског поштовања договорених ставки и показивања добре воље у наставку преговора.
Највећа непознаница остаје судбина милијарди иранских долара замрзнутих на страним рачунима. Техеран тражи да део тог новца добије одмах после потписивања почетног споразума, док Вашингтон инсистира на исплатама у траншама, искључиво на основу доказаног поштовања договора.
САД, Иран и Катар наводно разговарају о механизму преко којег би Иран тим средствима у Катару могао да купује само хуманитарну робу.
Ово није први пут да Трамп најављује скоро постизање договора са Ираном. Си-Ен-Ен је објавио компилацију снимака у којој Трамп чак 39 пута од почетка рата најављује договор са Техераном.
Израелски премијер Бењамин Нетанјаху, према наведеним изворима, остао је затечен брзином развоја догађаја и није био директни учесник у припреми меморандума.
Нетанјаху је у разговору са Трампом захвалио на напорима, али је поручио да коначни споразум мора да обухвати потпуно уклањање обогаћеног материјала, демонтирање нуклеарне инфраструктуре, строга ограничења иранског ракетног програма и потпуни прекид иранске подршке регионалним паравојним организацијама.
Најава могућег мира стигла је у тренутку када је ситуација на Блиском истоку била на ивици ширег сукоба. Цена нафте типа брент после Трампове објаве пала је за 4,4 одсто, на око 80 евра по барелу.
Према наводима текста, отворени рат између САД и Ирана почео је крајем фебруара америчко-израелским ваздушним ударима, на шта је Иран одговорио блокадом Ормуског мореуза, кроз који иначе пролази петина светске нафте и гаса.
Иако је у априлу проглашено примирје, две стране су наставиле повремене размене удара. Само неколико сати пре него што је објавио да је рат завршен, Трамп је јавно претио Техерану новим снажним ударима.
Иранска војска је узвратила претњом да ће, у случају напада на његову инфраструктуру, затворити извоз нафте за цео свет.
Судбина најављеног споразума сада зависи од коначне одлуке Техерана, док Вашингтон тврди да је договор на дохват руке, а Иран поручује да ништа још није завршено.
