Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su Sjedinjene Američke Države i Iran blizu potpisivanja sporazuma koji bi trebalo da okonča rat na Bliskom istoku.
Tramp je tokom telefonskog skupa podrške političkim saveznicima poručio da je ostvario jedan od svojih ključnih spoljnopolitičkih ciljeva.
„Ne znam da li ste čuli, ali danas smo okončali rat sa Iranom“, rekao je Tramp, dodajući da je Teheran pristao da nikada neće imati nuklearno oružje.
Iako Tramp najavljuje brzi završetak sukoba i ceremoniju potpisivanja dokumenata već tokom predstojećeg vikenda u Evropi, reakcija iz Teherana je mnogo opreznija.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei izjavio je na državnoj televiziji da su izveštaji o konačnom dogovoru „spekulativni“ i da „ništa još nije finalizovano“.
On je potvrdio da je veći deo teksta memoranduma usaglašen, ali je optužio Vašington da u poslednjem trenutku postavlja „preterane zahteve“ i „nove uslove“. Bagaei je naglasio da Iran neće odstupiti od svojih „crvenih linija“.
Prema navodima „Aksiosa“, privremeni memorandum o razumevanju, ako bude potpisan pod pokroviteljstvom Katara i Pakistana, trebalo bi da nosi naziv Islamabadski dogovor.
Ključna stavka dokumenta jeste trenutno i potpuno otvaranje strateški važnog Ormuskog moreuza za pomorski saobraćaj, bez ikakvih naknada za prolaz. Plan je da se obim trgovine vrati na predratni nivo u roku od 30 dana.
Zauzvrat, Sjedinjene Države bi odmah ukinule strogu pomorsku blokadu iranskih luka. Memorandum predviđa i produžetak sadašnjeg primirja na 60 dana, što bi obuhvatilo i prekid borbi u Libanu. Taj period bio bi iskorišćen za šire nuklearne pregovore.
Kada je reč o iranskom nuklearnom programu, Teheran bi se obavezao da nikada neće razvijati atomsku bombu i da će rešiti pitanje zaliha obogaćenog uranijuma.
Prema navodima visokog američkog zvaničnika, Tramp je pristao na opciju da se proces osiromašenja visokoobogaćenog uranijuma obavlja u samom Iranu, ali pod strogim nadzorom inspektora Ujedinjenih nacija. Ipak, trajne mere zavisile bi od postizanja drugog, mnogo detaljnijeg sporazuma.
Finansijski deo dogovora predviđa privremeno ublažavanje dela ekonomskih sankcija Iranu na 60 dana, kako bi zemlja mogla da prodaje naftu i dođe do hitno potrebnih prihoda. Diplomatski ustupci bi, kako se navodi, zavisili od iranskog poštovanja dogovorenih stavki i pokazivanja dobre volje u nastavku pregovora.
Najveća nepoznanica ostaje sudbina milijardi iranskih dolara zamrznutih na stranim računima. Teheran traži da deo tog novca dobije odmah posle potpisivanja početnog sporazuma, dok Vašington insistira na isplatama u tranšama, isključivo na osnovu dokazanog poštovanja dogovora.
SAD, Iran i Katar navodno razgovaraju o mehanizmu preko kojeg bi Iran tim sredstvima u Kataru mogao da kupuje samo humanitarnu robu.
Ovo nije prvi put da Tramp najavljuje skoro postizanje dogovora sa Iranom. Si-En-En je objavio kompilaciju snimaka u kojoj Tramp čak 39 puta od početka rata najavljuje dogovor sa Teheranom.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, prema navedenim izvorima, ostao je zatečen brzinom razvoja događaja i nije bio direktni učesnik u pripremi memoranduma.
Netanjahu je u razgovoru sa Trampom zahvalio na naporima, ali je poručio da konačni sporazum mora da obuhvati potpuno uklanjanje obogaćenog materijala, demontiranje nuklearne infrastrukture, stroga ograničenja iranskog raketnog programa i potpuni prekid iranske podrške regionalnim paravojnim organizacijama.
Najava mogućeg mira stigla je u trenutku kada je situacija na Bliskom istoku bila na ivici šireg sukoba. Cena nafte tipa brent posle Trampove objave pala je za 4,4 odsto, na oko 80 evra po barelu.
Prema navodima teksta, otvoreni rat između SAD i Irana počeo je krajem februara američko-izraelskim vazdušnim udarima, na šta je Iran odgovorio blokadom Ormuskog moreuza, kroz koji inače prolazi petina svetske nafte i gasa.
Iako je u aprilu proglašeno primirje, dve strane su nastavile povremene razmene udara. Samo nekoliko sati pre nego što je objavio da je rat završen, Tramp je javno pretio Teheranu novim snažnim udarima.
Iranska vojska je uzvratila pretnjom da će, u slučaju napada na njegovu infrastrukturu, zatvoriti izvoz nafte za ceo svet.
Sudbina najavljenog sporazuma sada zavisi od konačne odluke Teherana, dok Vašington tvrdi da je dogovor na dohvat ruke, a Iran poručuje da ništa još nije završeno.
