Dugotrajni ukrajinski udari dronovima sve ozbiljnije pogađaju rusku energetsku infrastrukturu, menjaju odnos snaga na terenu i prvi put u ovoj fazi rata donose direktan pritisak i na rusku unutrašnjost.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski najavio je pokretanje „40-dnevne operacije uticaja”, čiji je cilj da Moskvu primora na potpisivanje mirovnog sporazuma.
Samo nekoliko sati posle te najave usledio je jedan od najvećih ukrajinskih napada dronovima od početka rata. Mete su bile u 12 ruskih regiona, kao i na Krimu, koji je pod ruskom kontrolom.
Ruske vlasti saopštile su da je oboreno najmanje 660 ukrajinskih dronova. Eksplozije su zabeležene i u hemijskoj fabrici u Tulskoj oblasti.
Nedelju dana ranije snažna eksplozija pogodila je i najveću moskovsku rafineriju, posle čega se iznad tog područja podigao gust crni dim. Stanovnici su, prema navodima sa terena, tražili sklonište u podrumima, dok je u pojedinim delovima grada padala takozvana „crna kiša”.
Prema procenama, ta rafinerija bi mogla da ostane van funkcije do 2027. godine. Ove nedelje pogođene su još najmanje tri ruske rafinerije, kao i drugi važni ciljevi.
Zelenski je poručio da, ako Ukrajina gori, onda će „goreti i Moskva”. On je dodao da se Rusija suočava sa sve većim problemima zato što Vladimir Putin odbija da prekine rat, prihvati predlog o sastanku i uđe u stvarne pregovore o pravednom miru.
Putin, s druge strane, tvrdi da je Rusija spremna za mirovne razgovore, ali pod svojim uslovima. On je priznao da ukrajinski napadi dronovima nanose štetu, ali je ocenio da oni neće uspeti da podele rusko društvo.
U sve ovo uključuje se i američki predsednik Donald Tramp, koji je nedavno na samitu G7 razgovarao sa Zelenskim, a pre toga i sa Putinom. Tramp je, prema rečima prisutnih zvaničnika, primetio da se Ukrajina sada „prilično dobro drži” u ratu.
Dvojica zvaničnika sa samita navela su da je Tramp izrazio frustraciju Putinom i čak nagovestio mogućnost da odustane od takozvanog „sporazuma iz Enkoridža”. Taj dogovor podrazumevao je da SAD prihvate ruski zahtev za kontrolom Donbasa u okviru eventualnog mirovnog rešenja.
Jedan od zvaničnika naveo je da je Tramp bio skeptičan prema svemu što ima veze sa Putinom i da je govorio o pritisku na Rusiju. Ipak, deo zapadnih lidera nije uveren da će on zaista povući konkretne poteze u tom pravcu.
Diplomatski napori oko Ukrajine, koje predvode Sjedinjene Države, trenutno su u zastoju. Razlozi su rat u Iranu, ali i razočaranje posle više neuspešnih rundi pregovora.
I dalje je neizvesno da li ukrajinska kampanja dronovima može da vrati zamah mirovnim pregovorima. Dok jedni smatraju da ona pojačava pritisak na Moskvu, drugi upozoravaju da bi mogla da učvrsti stav u Rusiji da rat protiv Ukrajine treba nastaviti do kraja.
Najveći efekat ukrajinskih udara za sada se vidi na Krimu, gde su vlasti obustavile prodaju goriva i proglasile vanredno stanje. Ukrajina je gađala elektrane, kao i saobraćajne veze koje povezuju poluostrvo sa Rusijom.
Sve to pokazuje da se rat sve više prenosi sa linije fronta na dubinu ruske teritorije, dok se u Vašingtonu ponovo otvara pitanje da li će dosadašnji pristup pregovorima sa Moskvom uopšte opstati.
