Дуготрајни украјински удари дроновима све озбиљније погађају руску енергетску инфраструктуру, мењају однос снага на терену и први пут у овој фази рата доносе директан притисак и на руску унутрашњост.
Украјински председник Владимир Зеленски најавио је покретање „40-дневне операције утицаја”, чији је циљ да Москву примора на потписивање мировног споразума.
Само неколико сати после те најаве уследио је један од највећих украјинских напада дроновима од почетка рата. Мете су биле у 12 руских региона, као и на Криму, који је под руском контролом.
Руске власти саопштиле су да је оборено најмање 660 украјинских дронова. Експлозије су забележене и у хемијској фабрици у Тулској области.
Недељу дана раније снажна експлозија погодила је и највећу московску рафинерију, после чега се изнад тог подручја подигао густ црни дим. Становници су, према наводима са терена, тражили склониште у подрумима, док је у појединим деловима града падала такозвана „црна киша”.
Према проценама, та рафинерија би могла да остане ван функције до 2027. године. Ове недеље погођене су још најмање три руске рафинерије, као и други важни циљеви.
Зеленски је поручио да, ако Украјина гори, онда ће „горети и Москва”. Он је додао да се Русија суочава са све већим проблемима зато што Владимир Путин одбија да прекине рат, прихвати предлог о састанку и уђе у стварне преговоре о праведном миру.
Путин, с друге стране, тврди да је Русија спремна за мировне разговоре, али под својим условима. Он је признао да украјински напади дроновима наносе штету, али је оценио да они неће успети да поделе руско друштво.
У све ово укључује се и амерички председник Доналд Трамп, који је недавно на самиту Г7 разговарао са Зеленским, а пре тога и са Путином. Трамп је, према речима присутних званичника, приметио да се Украјина сада „прилично добро држи” у рату.
Двојица званичника са самита навела су да је Трамп изразио фрустрацију Путином и чак наговестио могућност да одустане од такозваног „споразума из Енкориџа”. Тај договор подразумевао је да САД прихвате руски захтев за контролом Донбаса у оквиру евентуалног мировног решења.
Један од званичника навео је да је Трамп био скептичан према свему што има везе са Путином и да је говорио о притиску на Русију. Ипак, део западних лидера није уверен да ће он заиста повући конкретне потезе у том правцу.
Дипломатски напори око Украјине, које предводе Сједињене Државе, тренутно су у застоју. Разлози су рат у Ирану, али и разочарање после више неуспешних рунди преговора.
И даље је неизвесно да ли украјинска кампања дроновима може да врати замах мировним преговорима. Док једни сматрају да она појачава притисак на Москву, други упозоравају да би могла да учврсти став у Русији да рат против Украјине треба наставити до краја.
Највећи ефекат украјинских удара за сада се види на Криму, где су власти обуставиле продају горива и прогласиле ванредно стање. Украјина је гађала електране, као и саобраћајне везе које повезују полуострво са Русијом.
Све то показује да се рат све више преноси са линије фронта на дубину руске територије, док се у Вашингтону поново отвара питање да ли ће досадашњи приступ преговорима са Москвом уопште опстати.

