Američki predsednik Donald Tramp i rukovodstvo Republikanske stranke vratili su antikomunističku retoriku u središte političke borbe, uoči novembarskih izbora za Kongres.
Povod je niz pobeda kandidata bliskih Demokratskim socijalistima Amerike na predizborima unutar Demokratske stranke, nakon prošlogodišnjeg trijumfa Zohrana Mamdanija u trci za gradonačelnika Njujorka.
Tramp je tokom obeležavanja 250 godina od usvajanja Deklaracije nezavisnosti, ispred nacionalnog spomenika Maunt Rašmor, upozorio na navodni rast komunističke pretnje u Sjedinjenim Američkim Državama.
„Možete biti lojalni Karlu Marksu ili Americi. Možete biti komunista ili patriota. Ne možete biti oboje“, poručio je Tramp.
On je komunizam predstavio kao jednu od najvećih pretnji američkoj slobodi i pozvao republikance da na izborima sačuvaju većinu u Kongresu.
Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson izjavio je da je komunizam već stigao na američke obale, dok su pojedini predstavnici krajnje desnice predložili oživljavanje Zakona o kontroli komunizma iz 1954. godine.
Taj propis, kojim je Komunistička partija praktično bila zabranjena, sada se pominje kao moguće sredstvo za obračun sa demokratskim socijalistima.
Međutim, kandidati američke levice odgovaraju da njihovi zahtevi obuhvataju dostupno zdravstveno osiguranje, besplatno visoko obrazovanje, razvijen javni prevoz, bolje škole, zaštitu radnih mesta i pristupačniji život.
Antikomunistička kampanja predstavlja pokušaj da se progresivni i socijaldemokratski kandidati prikažu kao znatno radikalniji nego što zaista jesu.
Takva strategija može da deluje na starije birače koji pamte Hladni rat, sovjetsku pretnju i strah od nuklearnog sukoba, ali mnogo slabije odjekuje među mladima.
Istraživanja pokazuju da mlađi Amerikanci imaju znatno povoljniji stav prema socijalizmu od starijih generacija. Među mlađima od 30 godina čak oko trećine ima pozitivno mišljenje i o komunizmu.
Antikomunistička retorika ima i spoljnopolitičku ulogu. Vašington istovremeno pojačava pritisak na Kubu, jedinu komunističku državu na zapadnoj hemisferi.
Tramp je promenu vlasti u Havani nazvao pitanjem vremena, dok je republikanski senator Lindzi Grejem poručio da je Kuba „sledeća“ i da su joj „dani odbrojani“.
Ipak, vojna intervencija protiv Kube za sada deluje malo verovatno. Oštra retorika pre svega služi kao sredstvo političkog i psihološkog pritiska.
Stari neprijatelj tako ponovo postaje upotrebljiv na dva fronta — unutar zemlje za mobilizaciju birača protiv levice, a u spoljnoj politici za opravdavanje sve snažnijeg pritiska na Havanu.
