Амерички председник Доналд Трамп и руководство Републиканске странке вратили су антикомунистичку реторику у средиште политичке борбе, уочи новембарских избора за Конгрес.
Повод је низ победа кандидата блиских Демократским социјалистима Америке на предизборима унутар Демократске странке, након прошлогодишњег тријумфа Зохрана Мамданија у трци за градоначелника Њујорка.
Трамп је током обележавања 250 година од усвајања Декларације независности, испред националног споменика Маунт Рашмор, упозорио на наводни раст комунистичке претње у Сједињеним Америчким Државама.
„Можете бити лојални Карлу Марксу или Америци. Можете бити комуниста или патриота. Не можете бити обоје“, поручио је Трамп.
Он је комунизам представио као једну од највећих претњи америчкој слободи и позвао републиканце да на изборима сачувају већину у Конгресу.
Председавајући Представничког дома Мајк Џонсон изјавио је да је комунизам већ стигао на америчке обале, док су поједини представници крајње деснице предложили оживљавање Закона о контроли комунизма из 1954. године.
Тај пропис, којим је Комунистичка партија практично била забрањена, сада се помиње као могуће средство за обрачун са демократским социјалистима.
Међутим, кандидати америчке левице одговарају да њихови захтеви обухватају доступно здравствено осигурање, бесплатно високо образовање, развијен јавни превоз, боље школе, заштиту радних места и приступачнији живот.
Антикомунистичка кампања представља покушај да се прогресивни и социјалдемократски кандидати прикажу као знатно радикалнији него што заиста јесу.
Таква стратегија може да делује на старије бираче који памте Хладни рат, совјетску претњу и страх од нуклеарног сукоба, али много слабије одјекује међу младима.
Истраживања показују да млађи Американци имају знатно повољнији став према социјализму од старијих генерација. Међу млађима од 30 година чак око трећине има позитивно мишљење и о комунизму.
Антикомунистичка реторика има и спољнополитичку улогу. Вашингтон истовремено појачава притисак на Кубу, једину комунистичку државу на западној хемисфери.
Трамп је промену власти у Хавани назвао питањем времена, док је републикански сенатор Линдзи Грејем поручио да је Куба „следећа“ и да су јој „дани одбројани“.
Ипак, војна интервенција против Кубе за сада делује мало вероватно. Оштра реторика пре свега служи као средство политичког и психолошког притиска.
Стари непријатељ тако поново постаје употребљив на два фронта — унутар земље за мобилизацију бирача против левице, а у спољној политици за оправдавање све снажнијег притиска на Хавану.
