Administracija Donalda Trampa planira da deo američkih zaliha plutonijuma vojnog kvaliteta, nasleđenog iz vremena Hladnog rata, stavi na raspolaganje privatnim nuklearnim kompanijama.
Plan predviđa da se opasni materijal koristi kao gorivo za male modularne nuklearne reaktore, ali je ta ideja već izazvala ozbiljnu zabrinutost među stručnjacima za nuklearnu bezbednost i neširenje nuklearnog oružja.
Pet kompanija, među kojima je i francusko-italijanski Newcleo, ušlo je u napredne razgovore sa američkim vlastima o mogućem korišćenju dela od ukupno 99 tona plutonijuma.
Taj materijal proizveden je za potrebe nuklearnog oružja do početka devedesetih godina i danas se čuva na više lokacija pod visokim stepenom obezbeđenja.
Kompanije koje bi dobile pristup plutonijumu morale bi da dokažu da mogu bezbedno da rukuju, transportuju i prerađuju jedan od najopasnijih radioaktivnih materijala.
Sjedinjene Države decenijama pokušavaju da reše pitanje ovih zaliha. Njihovo čuvanje je skupo, složeno i zahteva stalnu bezbednosnu kontrolu, jer je reč o materijalu koji više nije potreban američkom nuklearnom arsenalu.
Posle Hladnog rata, Vašington i Moskva pokušavali su da plutonijum pretvore u izvor energije, ali su ti planovi kasnije napušteni. Administracija Džozefa Bajdena nameravala je da zalihe bezbedno skladišti pod zemljom u Novom Meksiku, ali je taj projekat zaustavljen zbog visokih troškova i složene realizacije.
Trampov povratak u Belu kuću doneo je potpuni zaokret: ideju da se problem plutonijuma rešava uz učešće privatnog sektora i u okviru šireg plana obnove američke nuklearne energetike.
Jedan od razloga za takav pristup jeste sve veća potreba za električnom energijom, naročito zbog brzog razvoja veštačke inteligencije i ogromne potrošnje data centara.
Pored toga, američki nuklearni startapovi traže alternativne izvore goriva, posebno posle rata u Ukrajini, jer je Rusija dugo bila jedan od glavnih dobavljača obogaćenog uranijuma za nuklearne reaktore.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da plutonijum nije obično nuklearno gorivo i da njegovo uključivanje u privatne projekte nosi velike rizike.
Posebno se ističe opasnost od širenja nuklearnog oružja, jer je odvojeni plutonijum mnogo osetljiviji materijal od uranijuma kada je reč o mogućnosti zloupotrebe.
Problem je i transport. Dok se plutonijum sada nalazi u strogo čuvanim skladištima, uključivanje privatnih kompanija značilo bi više ruta, više ljudi koji rukuju materijalom i samim tim veći rizik od gubitka, krađe ili nesreće.
Kritičari upozoravaju i da bi ovaj potez poslao lošu međunarodnu poruku. Ako Sjedinjene Države počnu da koriste plutonijum vojnog porekla u privatnom sektoru, druge zemlje bi mogle da postave pitanje zašto i same ne bi radile isto.
Dodatna sumnja odnosi se na mogući sukob interesa, jer su pojedini zvaničnici Trampove administracije ranije bili povezani sa kompanijama koje bi mogle da imaju koristi od ovog plana.
Zbog svega toga, stručnjaci ocenjuju da je projekat rizičan, skup i dugoročan, te da bi prvi stvarni energetski rezultati mogli da se vide tek posle mnogo godina, dok bi bezbednosne posledice mogle da se pojave mnogo ranije.
