Администрација Доналда Трампа планира да део америчких залиха плутонијума војног квалитета, наслеђеног из времена Хладног рата, стави на располагање приватним нуклеарним компанијама.
План предвиђа да се опасни материјал користи као гориво за мале модуларне нуклеарне реакторе, али је та идеја већ изазвала озбиљну забринутост међу стручњацима за нуклеарну безбедност и неширење нуклеарног оружја.
Пет компанија, међу којима је и француско-италијански Newcleo, ушло је у напредне разговоре са америчким властима о могућем коришћењу дела од укупно 99 тона плутонијума.
Тај материјал произведен је за потребе нуклеарног оружја до почетка деведесетих година и данас се чува на више локација под високим степеном обезбеђења.
Компаније које би добиле приступ плутонијуму морале би да докажу да могу безбедно да рукују, транспортују и прерађују један од најопаснијих радиоактивних материјала.
Сједињене Државе деценијама покушавају да реше питање ових залиха. Њихово чување је скупо, сложено и захтева сталну безбедносну контролу, јер је реч о материјалу који више није потребан америчком нуклеарном арсеналу.
После Хладног рата, Вашингтон и Москва покушавали су да плутонијум претворе у извор енергије, али су ти планови касније напуштени. Администрација Џозефа Бајдена намеравала је да залихе безбедно складишти под земљом у Новом Мексику, али је тај пројекат заустављен због високих трошкова и сложене реализације.
Трампов повратак у Белу кућу донео је потпуни заокрет: идеју да се проблем плутонијума решава уз учешће приватног сектора и у оквиру ширег плана обнове америчке нуклеарне енергетике.
Један од разлога за такав приступ јесте све већа потреба за електричном енергијом, нарочито због брзог развоја вештачке интелигенције и огромне потрошње дата центара.
Поред тога, амерички нуклеарни стартапови траже алтернативне изворе горива, посебно после рата у Украјини, јер је Русија дуго била један од главних добављача обогаћеног уранијума за нуклеарне реакторе.
Стручњаци, међутим, упозоравају да плутонијум није обично нуклеарно гориво и да његово укључивање у приватне пројекте носи велике ризике.
Посебно се истиче опасност од ширења нуклеарног оружја, јер је одвојени плутонијум много осетљивији материјал од уранијума када је реч о могућности злоупотребе.
Проблем је и транспорт. Док се плутонијум сада налази у строго чуваним складиштима, укључивање приватних компанија значило би више рута, више људи који рукују материјалом и самим тим већи ризик од губитка, крађе или несреће.
Критичари упозоравају и да би овај потез послао лошу међународну поруку. Ако Сједињене Државе почну да користе плутонијум војног порекла у приватном сектору, друге земље би могле да поставе питање зашто и саме не би радиле исто.
Додатна сумња односи се на могући сукоб интереса, јер су поједини званичници Трампове администрације раније били повезани са компанијама које би могле да имају користи од овог плана.
Због свега тога, стручњаци оцењују да је пројекат ризичан, скуп и дугорочан, те да би први стварни енергетски резултати могли да се виде тек после много година, док би безбедносне последице могле да се појаве много раније.
