Najnoviji pokušaj američkog predsednika Donalda Trampa da pronađe izlaz iz rata sa Iranom propao je za svega 24 sata, dok nastavak pomorske blokade i novi međusobni napadi pokazuju da političko rešenje sukoba nije na vidiku.
Tramp je najpre najavio da će sva plovila koja prolaze Ormuskim moreuzom morati da plaćaju naknadu od 20 odsto kako bi SAD nadoknadile troškove obezbeđivanja plovidbe. Već narednog dana odustao je od tog predloga i umesto toga ponudio trgovinske i investicione sporazume američkim saveznicima u Persijskom zalivu, u zamenu za američke garancije bezbednog prolaska.
Ovaj nagli zaokret ukazuje na sve teži položaj Vašingtona u sukobu koji traje više od četiri meseca. Tramp, s jedne strane, nastoji da izbegne dalju eskalaciju zbog nepopularnosti rata, mogućeg rasta cena energenata i opasnosti za američke snage i saveznike. S druge strane, okončanje rata bez značajnog sporazuma sa Iranom predstavljalo bi politički neuspeh za Belu kuću.
Privremeno primirje i memorandum o razumevanju, koji su pre mesec dana otvorili prostor za pregovore, praktično su propali nakon što su SAD obnovile blokadu iranskog brodskog saobraćaja i izvele nove udare na ciljeve u Iranu. Teheran je odgovorio pojačanim napadima na američke saveznike i trgovačke brodove, čime je saobraćaj kroz Ormuski moreuz ponovo gotovo zaustavljen.
Iako su američke snage tokom rata uništile brojne iranske brodove, avione i vojne kapacitete, Vašington nije uspeo da ostvari politički cilj. Vojno oslabljen Iran i dalje ima mogućnost da ozbiljno poremeti plovidbu kroz Ormuski moreuz, dok bi potpuno uklanjanje te pretnje zahtevalo znatno veću američku vojnu intervenciju.
Tramp se sada ponovo nalazi pred izborom između dalje eskalacije, koja bi mogla da donese velike ekonomske i političke troškove, i dogovora koji bi ostavio aktuelnu iransku vlast na poziciji moći.
Nastavak rata mogao bi dodatno da poveća cene nafte i podstakne inflaciju u SAD. Posle najnovije Trampove najave o blokadi, cena nafte je u jednom danu skočila gotovo 10 odsto, što je bio najveći dnevni rast u poslednjih šest godina.
Ključna neslaganja između dve strane i dalje se odnose na kontrolu plovidbe Ormuskim moreuzom, iranski nuklearni program i regionalni uticaj Teherana. Zbog toga, čak i u slučaju novog privremenog primirja, trajni mirovni sporazum ostaje daleko.
Kako se rat približava petom mesecu, sve je izvesnije da se SAD i Iran vraćaju na početnu poziciju – u dugotrajni rat iscrpljivanja u kojem će odlučujuće pitanje biti koja strana može duže da podnese ekonomske, vojne i političke posledice sukoba.
:::
