Најновији покушај америчког председника Доналда Трампа да пронађе излаз из рата са Ираном пропао је за свега 24 сата, док наставак поморске блокаде и нови међусобни напади показују да политичко решење сукоба није на видику.
Трамп је најпре најавио да ће сва пловила која пролазе Ормуским мореузом морати да плаћају накнаду од 20 одсто како би САД надокнадиле трошкове обезбеђивања пловидбе. Већ наредног дана одустао је од тог предлога и уместо тога понудио трговинске и инвестиционе споразуме америчким савезницима у Персијском заливу, у замену за америчке гаранције безбедног проласка.
Овај нагли заокрет указује на све тежи положај Вашингтона у сукобу који траје више од четири месеца. Трамп, с једне стране, настоји да избегне даљу ескалацију због непопуларности рата, могућег раста цена енергената и опасности за америчке снаге и савезнике. С друге стране, окончање рата без значајног споразума са Ираном представљало би политички неуспех за Белу кућу.
Привремено примирје и меморандум о разумевању, који су пре месец дана отворили простор за преговоре, практично су пропали након што су САД обновиле блокаду иранског бродског саобраћаја и извеле нове ударе на циљеве у Ирану. Техеран је одговорио појачаним нападима на америчке савезнике и трговачке бродове, чиме је саобраћај кроз Ормуски мореуз поново готово заустављен.
Иако су америчке снаге током рата уништиле бројне иранске бродове, авионе и војне капацитете, Вашингтон није успео да оствари политички циљ. Војно ослабљен Иран и даље има могућност да озбиљно поремети пловидбу кроз Ормуски мореуз, док би потпуно уклањање те претње захтевало знатно већу америчку војну интервенцију.
Трамп се сада поново налази пред избором између даље ескалације, која би могла да донесе велике економске и политичке трошкове, и договора који би оставио актуелну иранску власт на позицији моћи.
Наставак рата могао би додатно да повећа цене нафте и подстакне инфлацију у САД. После најновије Трампове најаве о блокади, цена нафте је у једном дану скочила готово 10 одсто, што је био највећи дневни раст у последњих шест година.
Кључна неслагања између две стране и даље се односе на контролу пловидбе Ормуским мореузом, ирански нуклеарни програм и регионални утицај Техерана. Због тога, чак и у случају новог привременог примирја, трајни мировни споразум остаје далеко.
Како се рат приближава петом месецу, све је извесније да се САД и Иран враћају на почетну позицију – у дуготрајни рат исцрпљивања у којем ће одлучујуће питање бити која страна може дуже да поднесе економске, војне и политичке последице сукоба.
:::
