Poseta američkog državnog sekretara Marka Rubija Indiji pokazala je da Quadrilateral Security Dialogue, poznatiji kao Quad, postepeno prerasta u praktični mehanizam za očuvanje poretka u Indo-Pacifiku, ocenjuje autor analize u magazinu Open.
Prema njegovoj oceni, Rubiova poseta Nju Delhiju nije bila važna samo zbog odnosa SAD i Indije, već i zbog poruke o budućnosti Quad-a, u kojem pored SAD i Indije učestvuju Japan i Australija.
U trenutku kada postoje pitanja o trajnosti američkog angažmana u Indo-Pacifiku tokom drugog Trampovog mandata, Rubiovo prisustvo u Indiji poslato je kao signal da Vašington i dalje vidi Quad kao jedan od stubova svoje regionalne strategije.
Autor ističe da se budućnost Quad-a sve manje meri velikim samitima i deklaracijama, a sve više konkretnom saradnjom u oblastima pomorske bezbednosti, otpornosti lanaca snabdevanja, kritičnih tehnologija i energetske bezbednosti.
Sastanak ministara spoljnih poslova Quad-a u Nju Delhiju, jedanaesti po redu, potvrdio je taj pravac, jer je naglasak stavljen na praktične rezultate, a ne na ideološke formulacije.
Quad je, prema analizi, prerastao rasprave o tome da li treba da postane azijska verzija NATO-a. Umesto formalnog vojnog saveza, ovaj format sve više postaje platforma za rešavanje konkretnih regionalnih izazova.
Kao primeri navode se saradnja u nadzoru pomorskih prostora, inicijative za praćenje aktivnosti na moru i novi okvir za saradnju u oblasti kritičnih minerala.
Za sve četiri članice, zajednička osnova nije potpuno ideološko poklapanje, već strateški interesi koji se sve više preklapaju.
Ključni faktor ostaje rastući uticaj Kine u Indo-Pacifiku, posebno u pomorskim prostorima, lancima snabdevanja i novim tehnologijama.
Ipak, autor naglašava da članice Quad-a nemaju uvek isti pristup Pekingu. Upravo zato je fleksibilnost ovog formata jedna od njegovih najvažnijih prednosti.
Indija Quad posmatra kao deo šire strategije višestrukog svrstavanja, a ne kao temelj svoje spoljne politike. Nju Delhi želi da koristi Quad za balansiranje kineskog uticaja, ali istovremeno izbegava svaki format koji bi ličio na formalni vojni savez.
Nastavak odnosa Indije sa Rusijom, učešće u BRICS-u i insistiranje na strateškoj autonomiji pokazuju da Nju Delhi ne namerava da se potpuno uklopi u zapadni blokovski model.
Zato će budućnost Quad-a zavisiti od sposobnosti njegovih članica da odvoje međusobne razlike od oblasti u kojima mogu da sarađuju.
U analizi se ocenjuje da će kredibilitet Quad-a zavisiti manje od broja pokrenutih inicijativa, a više od sposobnosti da se postignu konkretni rezultati.
Pomorski nadzor, saradnja u kritičnim mineralima i energetska bezbednost zahtevaju dugoročna ulaganja, institucionalnu koordinaciju i političku volju svih članica.
Posebno mesto u novoj fazi razvoja Quad-a ima pitanje kritičnih minerala. Kina ima dominantnu poziciju u preradi retkih zemalja i proizvodnji kritičnih minerala, što je otkrilo ranjivost naprednih ekonomija.
Zbog toga Quad sve više gleda na strateško nadmetanje ne samo kroz vojnu ravnotežu, već i kroz ekonomske i tehnološke ekosisteme.
Slično važi i za pomorsku bezbednost. Nelegalni ribolov, pritisci u „sivoj zoni” i mogući poremećaji trgovačkih ruta postali su važna pitanja za države regiona.
Autor zato ocenjuje da Quad nastoji da se predstavi ne kao otvoreno antikineska koalicija, već kao mehanizam koji regionu nudi praktičnu korist.
U tom kontekstu, sve veću ulogu imaju humanitarna pomoć, reagovanje u katastrofama, razvoj infrastrukture, zdravstvena bezbednost i tehnološka saradnja.
Ipak, senka Kine ostaje prisutna u svakoj raspravi o budućnosti Quad-a. Iako zajednička saopštenja često ne pominju Peking direktno, veliki deo inicijativa jasno je usmeren na izazove koji proizilaze iz kineskog rasta.
Ta namerna nejasnoća istovremeno je i prednost i slabost Quad-a. Ona omogućava saglasnost među članicama koje imaju različite procene pretnji, ali istovremeno otežava formulisanje potpuno jasne strateške vizije.
Prema oceni autora, ako Quad pokuša da se pretvori u formalni savez, naići će na otpor Indije, a možda i drugih članica.
Ako, međutim, nastavi da se fokusira na funkcionalnu saradnju i rešavanje praktičnih problema, mogao bi da postane jedan od najtrajnijih minilateralnih formata u Indo-Pacifiku.
Za Indiju je takav ishod posebno koristan, jer joj omogućava da jača partnerstva sa velikim demokratijama, a da istovremeno sačuva stratešku autonomiju.
Rubiova poseta je, prema analizi, potvrdila da SAD prepoznaju tu indijsku potrebu, čak i dok nastoje da prodube saradnju u oblasti odbrane, tehnologije, kritičnih minerala i pomorske bezbednosti.
Zaključak autora je da se Quad ne nalazi pred dramatičnom transformacijom, već pred tihom konsolidacijom.
Njegova budućnost neće zavisiti od velikih reči i institucionalnog širenja, već od sposobnosti da isporuči konkretne rezultate u regionu koji postaje sve važnije poprište globalnog nadmetanja.
