Научници упозоравају да би климатске промене могле да изазову дубоку и тешко повратну промену у Арктичком океану, са озбиљним последицама по читав морски ланац исхране.
Ново истраживање показује да брзо топљење арктичког морског леда доводи до оштрог пада нивоа нитрата, једне од кључних хранљивих материја неопходних за живот у мору.
Нитрат је од пресудног значаја за раст планктона, микроскопских организама који представљају основу арктичког ланца исхране. Када има мање нитрата, смањује се и раст планктона, што потом погађа рибе, морске птице и морске сисаре.
Истраживачи наводе да повлачење леда све веће делове плитких арктичких вода излаже сунчевој светлости. То убрзава хемијске процесе који разграђују нитрат и уклањају га из морске воде.
Пад количине планктона могао би да ослаби и способност Арктичког океана да упија и складишти угљен-диоксид. Планктон, путем фотосинтезе, има важну улогу у извлачењу угљеника из атмосфере, због чега је значајан не само за локални екосистем, већ и за глобални климатски систем.
Научници су анализирали више од 20 година океанографских података прикупљених у Фрамовом мореузу, главном пролазу кроз који арктичке воде одлазе у Атлантски океан.
Резултати показују јасну прекретницу око 2009. године. Од тада концентрација нитрата у водама које напуштају Арктик стално опада, а тај тренд се поклапа са драматичним смањењем арктичког морског леда.
Према процени истраживача, реч је о темељној промени арктичког морског окружења. Пошто је пад нитрата директно повезан са наставком губитка леда, научници сматрају да је мало вероватно да ће се Арктички океан вратити у своје раније хемијско стање.
Ово истраживање додатно показује да климатске промене не мењају само изглед Арктика, већ и саме биолошке и хемијске процесе који одржавају један од најосетљивијих екосистема на планети.
