Teži oblici kovida 19 mogu da dovedu do ponovne aktivacije virusa koji su godinama bili neaktivni u ljudskom organizmu, a ova pojava povezana je sa težim tokom bolesti i većom verovatnoćom razvoja dugog kovida, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu „Nature“.
Istraživači su analizirali više od 1.000 pacijenata koji su tokom 2020. i početkom 2021. godine bili hospitalizovani zbog kovida 19. Kod gotovo polovine ispitanika zabeležena je reaktivacija najmanje jednog virusa koji je prethodno bio u stanju mirovanja.
Među virusima koji su se ponovo aktivirali bili su Epštajn-Bar virus, citomegalovirus, herpes simpleks virus i anelovirusi. Mnogim od ovih virusa ljudi se zaraze još u detinjstvu, nakon čega oni mogu doživotno da ostanu u organizmu pod kontrolom imunskog sistema.
Naučnici su utvrdili i da se različiti virusi nisu aktivirali istovremeno. Epštajn-Bar virus i anelovirusi najčešće su se aktivirali u ranoj fazi kovida, dok su citomegalovirus i herpes simpleks virus češće postajali aktivni oko tri nedelje kasnije, pre svega u respiratornom sistemu.
Jedna od autorki istraživanja, lekar i naučnik Ester Melamed sa Univerziteta Teksas u Ostinu, smatra da kovid može da izazove stres u organizmu koji pokreće reaktivaciju drugih virusa, nakon čega oni mogu dodatno da pojačaju zapaljenske procese.
Posebno je značajno što reaktivacija nije zabeležena samo kod ljudi sa oslabljenim imunim sistemom. Pacijenti koji su tokom lečenja dobijali imunosupresivne lekove nisu imali veću verovatnoću reaktivacije od ostalih pacijenata, što ukazuje da bi sam težak oblik kovida mogao da predstavlja dovoljno veliko opterećenje za imuni sistem.
Istraživanje je ukazalo i na moguću vezu između reaktivacije određenih virusa, naročito anelovirusa, i kasnijeg razvoja dugog kovida. Ipak, naučnici naglašavaju da za sada nije dokazano da ponovo aktivirani virusi direktno izazivaju teži tok kovida ili dugotrajne simptome — utvrđena je povezanost koja zahteva dodatna istraživanja.
Ukoliko buduća istraživanja potvrde uzročnu vezu, rezultati bi mogli da otvore prostor za nove pristupe lečenju, uključujući ispitivanje da li suzbijanje reaktiviranih virusa može da ublaži težak kovid ili smanji rizik od dugog kovida.
