Тежи облици ковида 19 могу да доведу до поновне активације вируса који су годинама били неактивни у људском организму, а ова појава повезана је са тежим током болести и већом вероватноћом развоја дугог ковида, показало је ново истраживање објављено у часопису „Nature“.
Истраживачи су анализирали више од 1.000 пацијената који су током 2020. и почетком 2021. године били хоспитализовани због ковида 19. Код готово половине испитаника забележена је реактивација најмање једног вируса који је претходно био у стању мировања.
Међу вирусима који су се поново активирали били су Епштајн-Бар вирус, цитомегаловирус, херпес симплекс вирус и анеловируси. Многим од ових вируса људи се заразе још у детињству, након чега они могу доживотно да остану у организму под контролом имунског система.
Научници су утврдили и да се различити вируси нису активирали истовремено. Епштајн-Бар вирус и анеловируси најчешће су се активирали у раној фази ковида, док су цитомегаловирус и херпес симплекс вирус чешће постајали активни око три недеље касније, пре свега у респираторном систему.
Једна од ауторки истраживања, лекар и научник Естер Меламед са Универзитета Тексас у Остину, сматра да ковид може да изазове стрес у организму који покреће реактивацију других вируса, након чега они могу додатно да појачају запаљенске процесе.
Посебно је значајно што реактивација није забележена само код људи са ослабљеним имуним системом. Пацијенти који су током лечења добијали имуносупресивне лекове нису имали већу вероватноћу реактивације од осталих пацијената, што указује да би сам тежак облик ковида могао да представља довољно велико оптерећење за имуни систем.
Истраживање је указало и на могућу везу између реактивације одређених вируса, нарочито анеловируса, и каснијег развоја дугог ковида. Ипак, научници наглашавају да за сада није доказано да поново активирани вируси директно изазивају тежи ток ковида или дуготрајне симптоме — утврђена је повезаност која захтева додатна истраживања.
Уколико будућа истраживања потврде узрочну везу, резултати би могли да отворе простор за нове приступе лечењу, укључујући испитивање да ли сузбијање реактивираних вируса може да ублажи тежак ковид или смањи ризик од дугог ковида.
