Australijska stranka One Nation, koju predvodi Polin Hanson, našla se pod sve većom pažnjom zbog spoljnopolitičkih stavova koji bi, ako bi bili sprovedeni, značajno promenili mesto Australije u svetu.
Stranka nema detaljno razrađen spoljnopolitički program, ali se iz dosadašnjih izjava i predloga vidi jasan pravac: manje oslanjanja na međunarodne institucije, oštriji odnos prema Kini, smanjenje strane pomoći, snažnije naoružavanje i politika „Australija na prvom mestu“.
Jedan od najupadljivijih predloga One Nation odnosi se na povlačenje Australije iz više međunarodnih organizacija i sporazuma, uključujući Ujedinjene nacije, Svetsku zdravstvenu organizaciju i Pariski klimatski sporazum.
Polin Hanson i njena stranka tvrde da bi takav potez zaštitio australijski suverenitet i uštedeo novac, dok kritičari upozoravaju da bi Australija time izgubila uticaj u institucijama u kojima se donose važne međunarodne odluke.
Profesor Daren Lim sa Australijskog nacionalnog univerziteta ocenio je da populističke stranke često obećavaju vraćanje kontrole tako što žele da umanje uticaj globalizacije i međunarodnih pravila.
Međutim, po njegovom mišljenju, izlazak iz međunarodnih tela ne bi povećao moć Australije, već bi je smanjio, jer bi Kanbera izgubila glas u institucijama u kojima može da utiče na tokove u regionu.
Još oštrije je reagovao Širo Armstrong, takođe sa Australijskog nacionalnog univerziteta, koji je ocenio da bi takav zaokret uništio ugled Australije kao ozbiljne i konstruktivne srednje sile.
Drugi ključni deo politike One Nation odnosi se na Kinu.
Polin Hanson godinama kritikuje kineske investicije, kinesku imigraciju i uticaj Pekinga u regionu. Njena stranka Kinu vidi kao jasnu i neposrednu vojnu pretnju.
Kada je kineska pomorska grupa prošle godine plovila oko velikog dela Australije, Hanson je ocenila da Peking šalje poruku da može da ugrozi najveće australijske gradove.
Njen odgovor je jednostavan — Australiji je, kako poručuje, potrebno mnogo više raketa, kao i više brodova, podmornica, aviona i kopnenih platformi koje mogu da ih nose i ispaljuju.
One Nation je takođe predložio da se vojni budžet poveća na pet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je daleko više od ciljeva dve najveće australijske stranke.
Hanson tvrdi da bi to koštalo oko 70 do 80 milijardi dolara, dok pojedini analitičari procenjuju da bi realan trošak mogao biti čak oko 400 milijardi dolara tokom četiri godine.
Posebno osetljivo pitanje je Tajvan.
Australija zvanično priznaje Narodnu Republiku Kinu, ali održava nezvanične političke i ekonomske odnose sa Tajvanom. Polin Hanson želi da taj balans prekine i da Australija prizna Tajvan kao nezavisnu državu.
Ona je ranije u Senatu izjavila da je politika „jedne Kine“ samo diplomatska fikcija koja ne odražava stvarnost.
Stručnjaci upozoravaju da bi takav potez mogao da izazove žestoku ekonomsku odmazdu Pekinga, jer je Kina najveći trgovinski partner Australije.
Armstrong je ocenio da bi jednostrano priznanje Tajvana bilo jedna od najštetnijih spoljnopolitičkih odluka u modernoj australijskoj istoriji.
One Nation istovremeno snažno podržava AUKUS, bezbednosni sporazum Australije, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, koji predviđa i izgradnju nuklearnih podmornica za Australiju.
Polin Hanson je više puta javno hvalila Donalda Trampa i podržavala njegovu politiku carina, ali unutar njene stranke postoje i glasovi koji pokazuju daleko veću skepsu prema Sjedinjenim Američkim Državama.
Posebnu pažnju izaziva i stav One Nation prema stranoj pomoći.
Hanson godinama tvrdi da Australija previše novca daje drugim zemljama, posebno u Pacifiku, dok se istovremeno suočava sa domaćim problemima.
Na prošlim izborima stranka je obećala da će preusmeriti i smanjiti stranu pomoć, što bi moglo da znači rez od oko 60 odsto.
Polin Hanson je posebno kritikovala pacifičke zemlje koje primaju australijski novac, a istovremeno razvijaju bliske odnose sa Kinom.
Ona smatra da bi Australija morala da uslovi pomoć: ili saradnja sa Kanberom, ili prestanak finansiranja.
Kritičari, međutim, upozoravaju da bi takav potez mogao da proizvede suprotan efekat — ako se Australija povuče iz Pacifika, prostor bi najverovatnije popunila Kina.
To bi, kako ocenjuju stručnjaci, dugoročno moglo da bude mnogo skuplje za Australiju, jer su diplomatija i razvojna pomoć jeftiniji od vojnog nadmetanja.
Spoljnopolitički pravac One Nation zato se svodi na oštru kombinaciju nacionalizma, izolacionizma, protekcionizma i vojnog jačanja.
Za pristalice Polin Hanson, to je povratak suverenitetu i odbrana nacionalnih interesa.
Za njene kritičare, to je rizičan zaokret koji bi Australiju mogao da posvađa sa partnerima, oslabi njen uticaj u regionu i otvori prostor Kini upravo tamo gde Kanbera pokušava da ga zatvori.
