Нови премијер Соломонских Острва Метју Вејл покренуо је идеју о свеобухватном безбедносном пакту за пацифички регион, током посете Канбери и разговора са аустралијским премијером Ентонијем Албанезеом.
Предлог би могао да има значајне стратешке последице, јер долази у тренутку када се у Пацифику води све оштрија борба за утицај између Аустралије, Новог Зеланда, Сједињених Држава и Кине.
Вејл, који је уједно и председавајући Форума пацифичких острва, сматра да безбедносна архитектура региона треба да буде вођена из самог Пацифика, а не наметнута споља. Његова порука је да регион мора сам да буде прва адреса када се одлучује о питањима безбедности.
Иако није отворено критиковао Пекинг, Вејл је јасно ставио до знања да Кина не би требало да има главну улогу у безбедности Пацифика. Истовремено је нагласио да Кину види као важног економског партнера и да Соломонска Острва желе политику „пријатељи свима, непријатељи никоме“.
Такав став представља значајан заокрет у односу на претходну владу у Хонијари, која је потписала спорни безбедносни споразум са Кином 2022. године. Тај договор изазвао је узбуну у Аустралији и широм региона, јер је отворио страх од могућег кинеског војног присуства у јужном Пацифику.
Нови премијер је најавио да ће преиспитати споразум са Кином, али је истовремено одустао од ранијег обећања да ће објавити његов пуни текст. То показује да покушава да приближи земљу Аустралији, али без директног сукоба са Пекингом.
Идеја о регионалном безбедносном пакту још је у раној фази. Није јасно да ли би тај договор био правно обавезујући или више политичка декларација, ко би га надгледао и како би се уклопио у постојеће механизме пацифичке сарадње.
Стручњаци упозоравају да би предлог могао бити користан, али и веома ризичан ако Аустралија и Нови Зеланд превише рано покушају да га гурну напред. За тако осетљив договор потребан је широк консензус пацифичких држава, које имају различите погледе на безбедност, милитаризацију и односе са великим силама.
Посебно питање је како би такав пакт реаговао у кризама попут нестабилности у Новој Каледонији или могућег новог сукоба на Бугенвилу. Управо зато ће бити потребно време да се дефинише сврха, правни статус и политичка тежина будућег споразума.
Вејл би о овој идеји у наредним недељама требало да разговара са другим пацифичким лидерима, укључујући и премијера Фиџија Ситивенија Рабуку.
Аустралија за сада делује опрезно. Њен главни фокус остаје нови билатерални споразум са Соломонским Острвима, као и низ сличних договора које Канбера већ има или преговара са другим пацифичким државама.
Ова иницијатива показује да се Пацифик све више претвара у једно од кључних геополитичких поља 21. века. Мале острвске државе покушавају да задрже контролу над сопственом безбедношћу, док велике силе настоје да обезбеде утицај у региону који постаје све важнији за глобалну равнотежу моћи.
