У појединим деловима Сједињених Држава и Канаде поново јачају сепаратистички покрети, чији представници траже одвајање од федералних власти због економских неједнакости и осећаја да немају довољну политичку заступљеност. (Caliber.az)
У Сијетлу организација Cascadia Democratic Action припрема иницијативе које би 2028. године могле да доведу до референдума у савезним државама Вашингтон и Орегон о изласку из Сједињених Држава.
Лидер те организације Ендру Енгелсон оценио је да се регион налази у „насилном односу” са федералном владом и да је „развод валидан одговор”.
Истовремено, кампања за припајање конзервативних округа источног Орегона суседном „Великом Ајдаху” већ је победила на референдумима у 13 округа. Присталице те идеје наводе да источни Орегон обухвата око две трећине територије савезне државе, али да у њему живи само 10 до 15 одсто становништва.
Окружни судија Ден Џојс изјавио је да их „људи са друге стране планина једноставно не разумеју”. Ипак, два округа која су првобитно подржала предлог касније су повукла подршку.
Слични покрети јављају се и у другим деловима САД. Законодавци у Индијани усвојили су закон којим позивају конзервативне округе из Илиноиса да се придруже тој савезној држави, док је један сенатор из Западне Вирџиније предложио да 30 пограничних округа из Вирџиније и Мериленда постану део Западне Вирџиније.
У Канади, провинција Алберта припрема референдум за октобар 2026. године о могућности изласка из земље.
Стручњаци оцењују да ове покрете покреће сличан осећај политичке и економске отуђености. Истраживач са Универзитета у Оксфорду Семир Џебо навео је да такве покрете највише подстиче тренутак када осећај различитости почне да има и економске последице.
Ипак, овакве иницијативе суочавају се са великим правним препрекама. Врховни суд САД је још 1869. године пресудио да савезне државе не могу једнострано да се отцепе од Уније. Свака промена граница савезних држава морала би да добије одобрење држава које су тиме погођене, као и америчког Конгреса.
Према оцени стручњака Хјуа Спицера, чак и најреалнији сценарији могли би да трају деценијама пре него што би били спроведени.
