Svinjski bubreg presađen pacijentu u Sjedinjenim Američkim Državama funkcionisao je rekordnih 271 dan, što je najduži period do sada zabeležen kod ovakve vrste transplantacije.
Pacijent Tim Endruz rekao je da mu je zahvat pružio novu nadu i omogućio da više meseci ne ide na dijalizu. Kada je svinjski bubreg na kraju prestao da funkcioniše, organ je uklonjen, a Endruzu je kasnije uspešno presađen ljudski bubreg.
Endruz je imao 66 godina kada mu je 25. januara 2025. godine presađen genetski modifikovan svinjski bubreg. Bolovao je od završnog stadijuma bubrežne bolesti izazvane dijabetesom tipa 2, a lekari su mu ranije rekli da bi na odgovarajući ljudski organ mogao da čeka i do sedam godina.
Presađeni bubreg počeo je da funkcioniše odmah nakon operacije. Tokom prvih meseci pojavili su se znaci odbacivanja, ali su lekari uspeli da ih stave pod kontrolu prilagođavanjem terapije.
Posle približno šest meseci krvni sudovi u bubregu počeli su da propadaju, organ se upalio i postepeno gubio funkciju. Lekari još nisu potpuno utvrdili zbog čega je do toga došlo, pošto nisu pronađeni tragovi antitela koja bi napadala presađeni organ.
Bubreg je funkcionisao ukupno 271 dan, sve do uklanjanja u oktobru 2025. godine. Endruz je potom proveo 82 dana na dijalizi, da bi mu u januaru 2026. uspešno bio presađen ljudski bubreg, koji prema navodima lekara i dalje normalno funkcioniše.
Svinja od koje je uzet organ bila je genetski modifikovana sa čak 69 izmena kako bi se smanjila mogućnost da ljudski imuni sistem odbaci njen bubreg. Naučnici su uklonili pojedine delove svinjskih ćelija koje ljudski organizam prepoznaje kao pretnju, dodali ljudski DNK i deaktivirali viruse skrivene u svinjskom genomu.
Lekari smatraju da ovaj slučaj pokazuje veliki potencijal ksenotransplantacije, odnosno presađivanja organa između različitih vrsta, posebno zbog hroničnog nedostatka ljudskih organa.
Samo u SAD oko 100.000 ljudi čeka na transplantaciju bubrega, dok se godišnje obavi približno 25.000 takvih zahvata.
Lekarski tim smatra da bi životinjski organi u budućnosti mogli da posluže kao privremeno rešenje dok pacijenti čekaju ljudskog donora, a dalji razvoj tehnologije mogao bi da omogući i njihovu dugotrajniju upotrebu.
