Свињски бубрег пресађен пацијенту у Сједињеним Америчким Државама функционисао је рекордних 271 дан, што је најдужи период до сада забележен код овакве врсте трансплантације.
Пацијент Тим Ендруз рекао је да му је захват пружио нову наду и омогућио да више месеци не иде на дијализу. Када је свињски бубрег на крају престао да функционише, орган је уклоњен, а Ендрузу је касније успешно пресађен људски бубрег.
Ендруз је имао 66 година када му је 25. јануара 2025. године пресађен генетски модификован свињски бубрег. Боловао је од завршног стадијума бубрежне болести изазване дијабетесом типа 2, а лекари су му раније рекли да би на одговарајући људски орган могао да чека и до седам година.
Пресађени бубрег почео је да функционише одмах након операције. Током првих месеци појавили су се знаци одбацивања, али су лекари успели да их ставе под контролу прилагођавањем терапије.
После приближно шест месеци крвни судови у бубрегу почели су да пропадају, орган се упалио и постепено губио функцију. Лекари још нису потпуно утврдили због чега је до тога дошло, пошто нису пронађени трагови антитела која би нападала пресађени орган.
Бубрег је функционисао укупно 271 дан, све до уклањања у октобру 2025. године. Ендруз је потом провео 82 дана на дијализи, да би му у јануару 2026. успешно био пресађен људски бубрег, који према наводима лекара и даље нормално функционише.
Свиња од које је узет орган била је генетски модификована са чак 69 измена како би се смањила могућност да људски имуни систем одбаци њен бубрег. Научници су уклонили поједине делове свињских ћелија које људски организам препознаје као претњу, додали људски ДНК и деактивирали вирусе скривене у свињском геному.
Лекари сматрају да овај случај показује велики потенцијал ксенотрансплантације, односно пресађивања органа између различитих врста, посебно због хроничног недостатка људских органа.
Само у САД око 100.000 људи чека на трансплантацију бубрега, док се годишње обави приближно 25.000 таквих захвата.
Лекарски тим сматра да би животињски органи у будућности могли да послуже као привремено решење док пацијенти чекају људског донора, а даљи развој технологије могао би да омогући и њихову дуготрајнију употребу.
