Сведочења израелских војника који су учествовали у рату у Гази откривају дубоке психолошке последице, укључујући осећај кривице, стида и губитка личног идентитета.
Један од војника изјавио је да се након повратка из рата осећао као „чудовиште“, описујући своје искуство као живот у паклу, иако тога у том тренутку није био свестан.
Према његовим речима, током борби његова јединица је отворила ватру на групу људи за које су мислили да су непријатељи, да би касније схватили да је реч о ненаоружаним цивилима, што га је оставило са трајним осећајем кривице и без могућности да себи опрости.
Слична сведочења изнели су и други војници, који говоре о ситуацијама у којима су страдали ненаоружани људи, као и о поступцима који су, како наводе, били у супротности са њиховим моралним уверењима.
Стручњаци ове појаве описују као „моралну повреду“ – стање у којем особа трпи дубок унутрашњи сукоб због поступака који крше њене вредности, што често доводи до озбиљних психолошких последица након повратка из рата.
Многи војници, како се наводи, избегавају да говоре о својим искуствима из страха од осуде и стигме, што додатно продубљује кризу и оставља трајне последице на њихов живот.
