Svedočenja izraelskih vojnika koji su učestvovali u ratu u Gazi otkrivaju duboke psihološke posledice, uključujući osećaj krivice, stida i gubitka ličnog identiteta.
Jedan od vojnika izjavio je da se nakon povratka iz rata osećao kao „čudovište“, opisujući svoje iskustvo kao život u paklu, iako toga u tom trenutku nije bio svestan.
Prema njegovim rečima, tokom borbi njegova jedinica je otvorila vatru na grupu ljudi za koje su mislili da su neprijatelji, da bi kasnije shvatili da je reč o nenaoružanim civilima, što ga je ostavilo sa trajnim osećajem krivice i bez mogućnosti da sebi oprosti.
Slična svedočenja izneli su i drugi vojnici, koji govore o situacijama u kojima su stradali nenaoružani ljudi, kao i o postupcima koji su, kako navode, bili u suprotnosti sa njihovim moralnim uverenjima.
Stručnjaci ove pojave opisuju kao „moralnu povredu“ – stanje u kojem osoba trpi dubok unutrašnji sukob zbog postupaka koji krše njene vrednosti, što često dovodi do ozbiljnih psiholoških posledica nakon povratka iz rata.
Mnogi vojnici, kako se navodi, izbegavaju da govore o svojim iskustvima iz straha od osude i stigme, što dodatno produbljuje krizu i ostavlja trajne posledice na njihov život.
