Proizvodnja sirove nafte u Saudijskoj Arabiji pala je tokom avgusta za čak 1,9 miliona barela dnevno, na svega 6,238 miliona barela, što je najniži nivo još od 1990. godine.
Prema podacima koje je Rijad dostavio OPEK-u, istovremeno je značajno smanjen i izvoz saudijske nafte, na oko 3,1 milion barela dnevno, što je najniži nivo u više od jedne decenije.
Američki ekonomista Martin Armstrong ocenjuje da pad nije posledica namernog ograničavanja proizvodnje radi podizanja cena, već posledica rata sa Iranom, pretnji Huta i poremećaja na transportnim pravcima kojima Saudijska Arabija izvozi naftu.
Rijad se istovremeno suočava sa sve većim pritiskom na državne finansije. Saudijska Arabija je samo u prvom kvartalu 2026. zabeležila budžetski deficit od 125,7 milijardi rijala, odnosno oko 33,5 milijardi dolara. To je gotovo dostiglo iznos deficita od oko 44 milijarde dolara koji je bio planiran za čitavu godinu. Državna potrošnja porasla je za 20 odsto, dok su prihodi od nafte pali za tri odsto.
Iako je cena nafte tipa Brent premašila 100 dolara po barelu, Armstrong upozorava da visoka cena sama po sebi ne znači i veće prihode. Ukoliko istovremeno padaju proizvodnja i izvoz, a rastu vojni rashodi, troškovi transporta i osiguranja tankera, finansijski položaj zemlje može da se pogorša i pored skuplje nafte.
Dodatni problem predstavljaju bezbednosni rizici na glavnim izvoznim pravcima. Ormuskim moreuzom u normalnim uslovima prolazi oko petine svetskih isporuka nafte. Saudijska Arabija godinama razvija naftovod Istok–Zapad, kojim nafta može da stigne do luke Janbu na Crvenom moru i tako zaobiđe Ormuski moreuz, ali pretnje Huta pokazuju da ni zapadni pravac više nije potpuno bezbedan.
Posle
