Дводневни самит БРИКС-а почео је у Њу Делхију, где је индијски премијер Нарендра Моди дочекао светске лидере у тренутку када се проширени блок суочава са све сложенијим геополитичким поделама.
Главне теме самита, који се одржава 12. и 13. септембра, званично су отпорност, иновације, сарадња и одрживост. Ипак, разговоре ће у великој мери обележити рат у који је укључен Иран, сукоб у Украјини, односи Кине и Индије и различити интереси нових чланица БРИКС-а.
Иран од самита очекује јаснију политичку подршку и тражи да БРИКС осуди америчко-израелску војну кампању против Техерана. Међутим, међу чланицама не постоји јединствен став о том питању.
Посебно сложена ситуација настала је због односа Ирана и Уједињених Арапских Емирата. Абу Даби је у августу суспендовао трговинске и финансијске трансакције са Техераном након иранских напада на УАЕ, што додатно отежава постизање консензуса унутар организације.
Рат на Блиском истоку утицао је и на енергетска тржишта и трговину кроз Ормуски мореуз, један од најважнијих светских праваца за транспорт нафте. За бројне чланице БРИКС-а стабилност снабдевања енергентима и слобода пловидбе представљају једно од кључних питања.
Пажњу привлачи и долазак кинеског председника Си Ђинпинга, коме је ово прва посета Индији од 2019. године. Односи две земље нагло су погоршани након оружаног сукоба у долини Галван 2020. године, а територијални спор дуж хималајске границе и даље није решен.
Иако су Пекинг и Њу Делхи последњих година предузели кораке ка смањењу војних тензија, међусобно неповерење остаје, уз истовремено ривалство за политички и економски утицај у Азији.
Једна од главних тема биће и рат у Украјини. Руски председник Владимир Путин допутовао је у Њу Делхи, док Индија наставља да одржава блиске економске и стратешке односе са Москвом и одбија да се придружи западним санкцијама Русији.
Истовремено, Индија настоји да задржи комуникацију са Кијевом и заговара дипломатско окончање рата, покушавајући да избегне потпуно сврставање на било коју страну.
БРИКС данас има 11 пуноправних чланица. Поред Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке, организацији су се придружили Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Индонезија.
Проширење је значајно повећало глобалну тежину БРИКС-а, који сада обухвата готово половину светског становништва. Истовремено, већи број чланица са различитим политичким, безбедносним и економским интересима све више отежава постизање заједничких ставова о најважнијим међународним кризама.
