Сједињене Америчке Државе биле су једина земља која је гласала против резолуције Генералне скупштине Уједињених нација којом се подстиче употреба картографске пројекције „Equal Earth“, док је Србија била међу шест држава које су биле уздржане.
За резолуцију су гласале 164 земље, док су, поред Србије, уздржане биле Естонија, Грузија, Литванија, Молдавија и Украјина.
Резолуцију је покренуло више афричких држава, уз образложење да пројекција „Equal Earth“ пружа тачнији приказ односа величина континената од традиционалне Меркаторове пројекције.
Документ не забрањује употребу Меркаторове карте нити обавезује државе да је замене. Њиме се владе, школе, међународне организације и технолошке компаније подстичу да користе пројекције које верније приказују стварне површине копнених маса када је тај однос важан.
Меркаторова пројекција, коју је 1569. године развио фламански картограф Герардус Меркатор, и даље се широко користи, посебно у навигацији, јер добро чува облике и углове.
Међутим, она значајно искривљује величину територија. Области ближе половима изгледају знатно веће него што заиста јесу, док су региони ближи екватору визуелно умањени.
Тако Гренланд на Меркаторовој карти може изгледати приближно велик као Африка, иако је афрички континент у стварности око 14 пута већи.
Министар спољних послова Тогоа Роберт Диси поручио је пред гласање да карте обликују начин на који људи разумеју свет, утичу на образовање и колективну перцепцију.
Заговорници промене сматрају да доминација Меркаторове пројекције представља и наслеђе колонијалног периода, јер визуелно увећава Европу, Северну Америку и друге области северне хемисфере у односу на Африку и друге регионе ближе екватору.
Француска, која је била један од покровитеља резолуције, најавила је да ће постепено смањивати употребу Меркаторове пројекције тамо где није неопходна за навигацију.
Сједињене Америчке Државе оштро су се успротивиле иницијативи, оценивши је као део „радикалног идеолошког пројекта“.
Америчка представница Јарина Ференцевич критиковала је УН због расправе о картографским пројекцијама из 16. века и њиховом повезивању са питањима репарација и такозване „когнитивне правде“.
Усвојена резолуција није правно обавезујућа и не доводи у питање употребу Меркаторове пројекције у поморској и ваздушној навигацији, за коју се она и даље сматра погодном.
