Sjedinjene Američke Države uvele su dodatne carine od 10 ili 12,5 odsto na većinu robe uvezene od 60 najvećih trgovinskih partnera, jer, prema oceni Vašingtona, nisu uveli ili ne sprovode efikasno zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom.
Mere su uvedene na osnovu Odeljka 301 američkog Zakona o trgovini i stupile su na snagu 24. jula. Obuhvaćeni partneri čine 99,4 odsto ukupnog američkog uvoza.
Carina od 10 odsto primenjivaće se na robu iz Argentine, Bangladeša, Kambodže, Kanade, Ekvadora, El Salvadora, Gvatemale, Hondurasa, Indije, Indonezije, Jordana, Malezije, Meksika, Pakistana, Šri Lanke, Velike Britanije i Trinidada i Tobaga.
Za robu iz Evropske unije i sa Tajvana ukupan zbir postojeće i nove carine biće ograničen na 10 odsto. Za proizvode iz Japana, Južne Koreje i Švajcarske ukupna carina biće ograničena na 12,5 odsto, dok će za ostale obuhvaćene partnere biti primenjena dodatna stopa od 12,5 odsto.
Od novih carina izuzeti su određeni proizvodi, među kojima su roba koja već podleže merama iz Odeljka 232, pojedine sirovine neophodne američkoj privredi, proizvodi koji se ne mogu proizvesti u dovoljnim količinama u SAD, donacije, lični prtljag i informativni materijal.
Vašington je najavio i posebne carinske kvote za Bangladeš, Kambodžu, Indoneziju i Maleziju, kako bi te zemlje bile podstaknute da u proizvodnji tekstila i odeće koriste američki pamuk i druge sirovine.
Američke vlasti navele su da je cilj mera da trgovinski partneri uvedu i efikasno sprovode zabranu uvoza robe proizvedene prinudnim radom.
U saopštenju se pominje i Srbija, ali ona nije među 60 partnera obuhvaćenih ovim carinama. Američka carinska služba je u junu izdala poseban nalog za zadržavanje određenih proizvoda od bakra proizvedenih u Srbiji, navodeći da postoje osnovane indicije da je u njihovoj proizvodnji korišćen prinudni rad.
