Више од 288.000 немачких држављана преселило се у иностранство током последње посматране године, док је број оних који су напустили Немачку био за око 97.000 већи од броја повратника. То је највећи нето одлив немачких држављана од 2017. године.
Истраживање спроведено за једну платформу за запошљавање показало је да о одласку посебно размишљају грађани са високим примањима и траженим стручним квалификацијама.
Међу испитаницима чији нето приход домаћинства износи најмање 6.000 евра месечно, 54 одсто је током претходних 12 месеци конкурисало за посао у иностранству или истраживало могућности на страном тржишту рада.
Две трећине анкетираних навело је да у начелу разматра запослење ван Немачке, док је око 30 одсто већ активно тражило посао или слало пријаве. Међу онима који размишљају о одласку, 77 одсто планира да у иностранству остане више година или трајно.
Као главне разлоге испитаници су наводили веће зараде и бољи квалитет живота, по 51 одсто. Око 42 одсто очекује ниже порезе и социјалне доприносе или повољније климатске услове.
Чак 70 одсто анкетираних сматра да је пореско оптерећење у Немачкој превисоко у односу на примања и да се додатно залагање на послу не исплати довољно.
Према подацима за 2025. годину, порези и доприноси просечног самца без деце у Немачкој чинили су 49,3 одсто укупног трошка рада, док је просек међу земљама OECD-а износио 35,1 одсто.
Најтраженије одредиште за немачке раднике и даље су Сједињене Америчке Државе, а следе Велика Британија и Швајцарска. Расте и интересовање за Уједињене Арапске Емирате, Индију и Аустралију.
Истовремено, Немачка бележи нето досељавање више од 200.000 страних држављана, али економисти упозоравају да одлазак искусних стручњака, предузетника и високообразованих радника може дугорочно да ослаби привреду и пореску основу земље.
