Sve češća upozorenja ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova građanima da na internetu objavljuju što manje ličnih podataka otvorila su pitanje da li Rusiju, nakon ograničenja pojedinih mesindžera i internet platformi, očekuje i mnogo šira promena načina korišćenja društvenih mreža.
Ruski organi reda od početka 2026. godine više puta su pozivali građane da što manje povezuju svoj stvarni život sa profilima na internetu i da ne objavljuju podatke koji kriminalcima mogu da pomognu u prikupljanju informacija o njima.
Preporuke više nisu ograničene samo na uobičajena upozorenja da se ne otvaraju sumnjive datoteke, ne otkrivaju lozinke i ne odgovara na poruke nepoznatih lica.
Građanima se savetuje da budu veoma oprezni čak i prilikom objavljivanja fotografija, mesta na kojima borave, podataka o poslu, interesovanjima, svakodnevnim navikama i drugim detaljima koji naizgled deluju bezazleno.
Stručnjak za računarsku bezbednost Aleksej Kuročkin upozorava da kriminalci danas mogu da prikupe ogromnu količinu podataka o pojedincu iz različitih izvora.
„Kriminalci prikupljaju ne samo podatke o tome koliko imate godina, gde ste rođeni i kada ste se venčali. Oni pretražuju sve moguće sajtove na kojima može postojati bilo kakva informacija o vama“, naveo je Kuročkin.
Pored društvenih mreža, postoje i specijalizovane usluge koje mogu da povežu oglase koje je neka osoba postavljala, podatke o vozilima, mestima parkiranja i druge informacije ostavljene u različitim delovima interneta.
Zbog toga Kuročkin smatra da je danas neophodno svesti na minimum količinu tačnih ličnih podataka koji su javno dostupni.
Prema njegovoj preporuci, tamo gde zakon ne zahteva upotrebu stvarnih podataka, korisnici bi trebalo da izbegavaju objavljivanje pune adrese, tačnog datuma rođenja, svakodnevnih navika i drugih podataka koji mogu da pomognu u pravljenju detaljnog profila jedne osobe.
„Cargrad“ ocenjuje da dosledna primena takvih preporuka otvara mnogo šire pitanje — šta uopšte ostaje od klasične društvene mreže ako korisnici prestanu da objavljuju informacije o sebi.
Društvene mreže su tokom poslednje dve decenije postale prostor u kojem ljudi objavljuju fotografije i video-snimke, govore o poslu, porodici, interesovanjima i političkim stavovima i pronalaze ljude sa sličnim interesovanjima.
Ako korisnici budu primorani da koriste nadimke umesto imena, ne objavljuju svoje fotografije i sakrivaju gotovo sve podatke o sebi, društvene mreže bi mogle da izgube veliki deo funkcije zbog koje su uopšte postale popularne.
Problem, međutim, nije samo privatnost već i rast internet kriminala.
Ruski mediji poslednjih meseci izveštavaju o slučajevima u kojima su prevaranti nedeljama psihološki obrađivali žrtve, predstavljali se kao policajci ili pripadnici službi bezbednosti i na kraju ih primoravali da predaju novac ili izvrše krivična dela.
Jedan od najpoznatijih slučajeva povezan je sa dvadesetogodišnjim fudbalerom Daniilom Sekačom, koga su kriminalci, prema istrazi, duže od mesec dana obmanjivali i ubeđivali da mora da postupa po nalozima navodnih predstavnika državnih organa.
Slučaj se završio ubistvom žene u Moskvi i držanjem njene maloletne ćerke kao taoca.
Nije utvrđeno u kojoj meri su počinioci podatke o akterima tog slučaja prikupljali preko društvenih mreža, ali on pokazuje koliko daleko mogu da odu oblici udaljene psihološke manipulacije.
Rusija se istovremeno poslednjih godina sve više sukobljava sa velikim stranim internet platformama.
Ograničavan je rad pojedinih društvenih mreža i mesindžera, dok je pristup Jutjubu u Rusiji tokom prethodnog perioda postepeno otežavan.
„Cargrad“ smatra da bi dosadašnja ograničenja mogla da budu samo početak mnogo šire promene ruske politike prema internetu.
Autor teksta povlači paralelu sa Jutjubom, navodeći da su i u tom slučaju prvo stizala upozorenja o poštovanju ruskih zakona i novčane kazne, nakon čega je usledilo sve ozbiljnije ograničavanje rada platforme.
Prema toj analizi, sve učestalija upozorenja Ministarstva unutrašnjih poslova mogu da ukazuju na to da ruske vlasti postojeći oblik društvenih mreža sve više posmatraju kao bezbednosni problem.
To, međutim, za sada nije zvanična najava zabrane društvenih mreža. Reč je o zaključku autora „Cargrada“ izvedenom iz pravca u kojem se razvija državna politika i preporuka organa reda.
U tekstu se ističe da je internet tokom poslednjih godina postao prostor ne samo za komunikaciju i zabavu već i za prevare, vrbovanje, špijunažu, psihološke operacije i prikupljanje podataka o građanima.
Rat u Ukrajini tom problemu je dao i dodatnu bezbednosnu dimenziju, jer Moskva optužuje ukrajinske službe da preko interneta vrbuju ruske građane za diverzije, paljevine i druge akcije.
Zbog toga se postavlja pitanje gde treba povući granicu između slobodnog interneta i zaštite građana i države.
„Cargrad“ smatra da je ruska država sve bliža zaključku da postojeći model, u kojem korisnici dobrovoljno ostavljaju ogromne količine ličnih podataka dostupnih praktično čitavom svetu, više nije održiv.
Prema takvom tumačenju, građani bi u budućnosti mogli da budu suočeni sa izborom između slobodnijeg javnog predstavljanja sopstvenog života na internetu i znatno većeg stepena privatnosti i bezbednosti.
Autor analize zato zaključuje da sadašnje rasprave o blokiranju mesindžera možda predstavljaju samo manji deo mnogo šireg procesa.
Ako ruska država nastavi sadašnjim pravcem, društvene mreže u budućnosti bi mogle da budu ili znatno strože uređene ili da izgube veliki deo oblika u kojem ih korisnici danas poznaju.
