Све чешћа упозорења руског Министарства унутрашњих послова грађанима да на интернету објављују што мање личних података отворила су питање да ли Русију, након ограничења појединих месинџера и интернет платформи, очекује и много шира промена начина коришћења друштвених мрежа.
Руски органи реда од почетка 2026. године више пута су позивали грађане да што мање повезују свој стварни живот са профилима на интернету и да не објављују податке који криминалцима могу да помогну у прикупљању информација о њима.
Препоруке више нису ограничене само на уобичајена упозорења да се не отварају сумњиве датотеке, не откривају лозинке и не одговара на поруке непознатих лица.
Грађанима се саветује да буду веома опрезни чак и приликом објављивања фотографија, места на којима бораве, података о послу, интересовањима, свакодневним навикама и другим детаљима који наизглед делују безазлено.
Стручњак за рачунарску безбедност Алексеј Курочкин упозорава да криминалци данас могу да прикупе огромну количину података о појединцу из различитих извора.
„Криминалци прикупљају не само податке о томе колико имате година, где сте рођени и када сте се венчали. Они претражују све могуће сајтове на којима може постојати било каква информација о вама“, навео је Курочкин.
Поред друштвених мрежа, постоје и специјализоване услуге које могу да повежу огласе које је нека особа постављала, податке о возилима, местима паркирања и друге информације остављене у различитим деловима интернета.
Због тога Курочкин сматра да је данас неопходно свести на минимум количину тачних личних података који су јавно доступни.
Према његовој препоруци, тамо где закон не захтева употребу стварних података, корисници би требало да избегавају објављивање пуне адресе, тачног датума рођења, свакодневних навика и других података који могу да помогну у прављењу детаљног профила једне особе.
„Царград“ оцењује да доследна примена таквих препорука отвара много шире питање — шта уопште остаје од класичне друштвене мреже ако корисници престану да објављују информације о себи.
Друштвене мреже су током последње две деценије постале простор у којем људи објављују фотографије и видео-снимке, говоре о послу, породици, интересовањима и политичким ставовима и проналазе људе са сличним интересовањима.
Ако корисници буду приморани да користе надимке уместо имена, не објављују своје фотографије и сакривају готово све податке о себи, друштвене мреже би могле да изгубе велики део функције због које су уопште постале популарне.
Проблем, међутим, није само приватност већ и раст интернет криминала.
Руски медији последњих месеци извештавају о случајевима у којима су преваранти недељама психолошки обрађивали жртве, представљали се као полицајци или припадници служби безбедности и на крају их приморавали да предају новац или изврше кривична дела.
Један од најпознатијих случајева повезан је са двадесетогодишњим фудбалером Даниилом Секачом, кога су криминалци, према истрази, дуже од месец дана обмањивали и убеђивали да мора да поступа по налозима наводних представника државних органа.
Случај се завршио убиством жене у Москви и држањем њене малолетне ћерке као таоца.
Није утврђено у којој мери су починиоци податке о актерима тог случаја прикупљали преко друштвених мрежа, али он показује колико далеко могу да оду облици удаљене психолошке манипулације.
Русија се истовремено последњих година све више сукобљава са великим страним интернет платформама.
Ограничаван је рад појединих друштвених мрежа и месинџера, док је приступ Јутјубу у Русији током претходног периода постепено отежаван.
„Царград“ сматра да би досадашња ограничења могла да буду само почетак много шире промене руске политике према интернету.
Аутор текста повлачи паралелу са Јутјубом, наводећи да су и у том случају прво стизала упозорења о поштовању руских закона и новчане казне, након чега је уследило све озбиљније ограничавање рада платформе.
Према тој анализи, све учесталија упозорења Министарства унутрашњих послова могу да указују на то да руске власти постојећи облик друштвених мрежа све више посматрају као безбедносни проблем.
То, међутим, за сада није званична најава забране друштвених мрежа. Реч је о закључку аутора „Царграда“ изведеном из правца у којем се развија државна политика и препорука органа реда.
У тексту се истиче да је интернет током последњих година постао простор не само за комуникацију и забаву већ и за преваре, врбовање, шпијунажу, психолошке операције и прикупљање података о грађанима.
Рат у Украјини том проблему је дао и додатну безбедносну димензију, јер Москва оптужује украјинске службе да преко интернета врбују руске грађане за диверзије, паљевине и друге акције.
Због тога се поставља питање где треба повући границу између слободног интернета и заштите грађана и државе.
„Царград“ сматра да је руска држава све ближа закључку да постојећи модел, у којем корисници добровољно остављају огромне количине личних података доступних практично читавом свету, више није одржив.
Према таквом тумачењу, грађани би у будућности могли да буду суочени са избором између слободнијег јавног представљања сопственог живота на интернету и знатно већег степена приватности и безбедности.
Аутор анализе зато закључује да садашње расправе о блокирању месинџера можда представљају само мањи део много ширег процеса.
Ако руска држава настави садашњим правцем, друштвене мреже у будућности би могле да буду или знатно строже уређене или да изгубе велики део облика у којем их корисници данас познају.
