Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana izazvao je ozbiljan raskol među ključnim saveznicima Vašingtona u Persijskom zalivu, pre svega između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije.
Prema navodima izvora bliskih američkoj administraciji, između dve države došlo je do „dubokog razilaženja“ u stavovima oko samog rata, ali i šire regionalne strategije. (Caliber.az)
Sjedinjene Države, iako glavni saveznik obe zemlje, nisu se aktivno umešale u ovaj spor. Državni sekretar Marko Rubio je na početku konflikta poručio da Vašington neće zauzimati stranu između Rijada i Abu Dabija, što je dodatno ostavilo prostor za produbljivanje neslaganja. (Caliber.az)
Analitičari upozoravaju da bi tenzije mogle dodatno da eskaliraju nakon završetka rata, jer postoji realna opasnost da se suprotstavljeni interesi pretvore u otvoreni politički sukob između dve regionalne sile. (Caliber.az)
Dodatno, različiti pristupi ratu sa Iranom predstavljaju ključni izvor trvenja – dok su pojedini akteri u regionu pokazali veću spremnost za konfrontaciju, drugi sve više insistiraju na deeskalaciji zbog ekonomskih posledica i bezbednosnih rizika.
Širi kontekst sukoba dodatno komplikuje situaciju: rat koji traje od početka 2026. godine već je izazvao napade na infrastrukturu, poremećaje u trgovini i zatvaranje strateški važnog Ormuskog moreuza, što direktno pogađa ekonomije zemalja Zaliva. (Wikipedia)
Sve ovo ukazuje da rat sa Iranom ne menja samo odnose između velikih sila, već duboko potresa i same temelje savezništva na Bliskom istoku, otvarajući pitanje buduće stabilnosti regiona.
