Рат између Сједињених Америчких Држава и Ирана изазвао је озбиљан раскол међу кључним савезницима Вашингтона у Персијском заливу, пре свега између Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије.
Према наводима извора блиских америчкој администрацији, између две државе дошло је до „дубоког разилажења“ у ставовима око самог рата, али и шире регионалне стратегије. (Caliber.az)
Сједињене Државе, иако главни савезник обе земље, нису се активно умешале у овај спор. Државни секретар Марко Рубио је на почетку конфликта поручио да Вашингтон неће заузимати страну између Ријада и Абу Дабија, што је додатно оставило простор за продубљивање неслагања. (Caliber.az)
Аналитичари упозоравају да би тензије могле додатно да ескалирају након завршетка рата, јер постоји реална опасност да се супротстављени интереси претворе у отворени политички сукоб између две регионалне силе. (Caliber.az)
Додатно, различити приступи рату са Ираном представљају кључни извор трвења – док су поједини актери у региону показали већу спремност за конфронтацију, други све више инсистирају на деескалацији због економских последица и безбедносних ризика.
Шири контекст сукоба додатно компликује ситуацију: рат који траје од почетка 2026. године већ је изазвао нападе на инфраструктуру, поремећаје у трговини и затварање стратешки важног Ормуског мореуза, што директно погађа економије земаља Залива. (Wikipedia)
Све ово указује да рат са Ираном не мења само односе између великих сила, већ дубоко потреса и саме темеље савезништва на Блиском истоку, отварајући питање будуће стабилности региона.
