Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a ulaze u ozbiljnu krizu, a u Vašingtonu se sve češće postavlja pitanje opravdanosti daljeg učešća u savezu. U analizi se navodi da je reč o dugotrajnoj neravnoteži u kojoj SAD nose najveći deo finansijskog i vojnog tereta. (Armstrong Economics)
Prema dostupnim podacima, ukupna vojna potrošnja NATO-a iznosi oko jedan i po bilion dolara, dok same Sjedinjene Države učestvuju sa približno 62 odsto tog iznosa. Američka vojna potrošnja približila se cifri od 980 milijardi dolara, što značajno premašuje izdvajanja ostalih članica. (Armstrong Economics)
Istovremeno, evropske zemlje tek poslednjih godina povećavaju vojne budžete, nakon dužeg perioda nedovoljnih ulaganja. Iako su izdvajanja u Evropi porasla na oko 2,1 odsto BDP-a, većina država tek sada dostiže minimalni cilj od dva odsto, dok samo nekoliko zemalja prelazi tri odsto. (Armstrong Economics)
U analizi se ističe da se u Vašingtonu sve glasnije razmatra mogućnost povlačenja iz saveza, uz ocenu da evropski saveznici često ne prate američku politiku i oslanjaju se na američku bezbednosnu garanciju. U slučaju američkog distanciranja, Evropa bi bila primorana da samostalno finansira odbranu i razvija sopstvene vojne kapacitete. (LewRockwell)
Ovakvi stavovi ukazuju na sve dublje transatlantske podele i dovode u pitanje buduću strukturu NATO-a. Ukoliko bi SAD zaista smanjile ulogu u savezu, to bi predstavljalo jednu od najvećih promena u bezbednosnoj arhitekturi Evrope u poslednjim decenijama.
