Односи између Сједињених Америчких Држава и НАТО-а улазе у озбиљну кризу, а у Вашингтону се све чешће поставља питање оправданости даљег учешћа у савезу. У анализи се наводи да је реч о дуготрајној неравнотежи у којој САД носе највећи део финансијског и војног терета. (Armstrong Economics)
Према доступним подацима, укупна војна потрошња НАТО-а износи око један и по билион долара, док саме Сједињене Државе учествују са приближно 62 одсто тог износа. Америчка војна потрошња приближила се цифри од 980 милијарди долара, што значајно премашује издвајања осталих чланица. (Armstrong Economics)
Истовремено, европске земље тек последњих година повећавају војне буџете, након дужег периода недовољних улагања. Иако су издвајања у Европи порасла на око 2,1 одсто БДП-а, већина држава тек сада достиже минимални циљ од два одсто, док само неколико земаља прелази три одсто. (Armstrong Economics)
У анализи се истиче да се у Вашингтону све гласније разматра могућност повлачења из савеза, уз оцену да европски савезници често не прате америчку политику и ослањају се на америчку безбедносну гаранцију. У случају америчког дистанцирања, Европа би била приморана да самостално финансира одбрану и развија сопствене војне капацитете. (LewRockwell)
Овакви ставови указују на све дубље трансатлантске поделе и доводе у питање будућу структуру НАТО-а. Уколико би САД заиста смањиле улогу у савезу, то би представљало једну од највећих промена у безбедносној архитектури Европе у последњим деценијама.
