Председник Федералних резерви Џером Пауел упозорио је да се ова институција налази пред својеврсним „стрес тестом“, тврдећи да политичко мешање може да поткопа поверење јавности у централну банку.
Он је поручио да би грађани изгубили веру у систем уколико би администрације могле да смењују званичнике Федералних резерви због неслагања око монетарне политике. Пауел је нагласио да се демократске институције граде годинама, али могу бити срушене веома брзо.
Ипак, суштинско питање није само да ли политичари врше притисак на ФЕД, већ да ли јавност још верује да централни банкари знају шта раде.
Федералне резерве годинама инсистирају на независности од изабраних политичара, али истовремено траже поверење јавности након једне од највећих инфлаторних епизода у новијој америчкој историји. Управо је Пауел раније признао да је ФЕД закаснио у препознавању инфлације, која је дуго представљана као пролазна.
Централне банке традиционално тврде да морају бити независне јер политичари размишљају у изборним циклусима, док би монетарна политика требало да гледа дугорочно. У том аргументу има истине: ако би свака администрација могла да смењује централне банкаре кад год каматне стопе постану политички незгодне, монетарна политика би се претворила у продужетак изборне кампање.
Али проблем је много дубљи. Државе се годинама задужују преко сваке мере, дуг расте деценијама, а онда централне банке морају да бирају између лоших решења. Ако подигну камате, владе све теже финансирају своје обавезе. Ако их спусте, ризикују повратак инфлације.
Сједињене Државе настављају да увећавају национални дуг, док трошкови камата гутају све већи део федералних прихода. Политичари желе ниже камате јер им је сервисирање дуга све скупље. Тржишта траже стабилност. Штедише желе заштиту од инфлације. Дужници желе јефтин кредит. Сви траже решење, али ти интереси све више долазе у директан сукоб.
Зато прави стрес тест није у томе да ли ФЕД може да издржи критике политичара. Прави стрес тест је да ли грађани још верују институцијама које су већ изгубиле велики део кредибилитета.
Поверење се не добија саопштењима и позивањем на независност, већ резултатима. Када институција годинама уверава јавност да је инфлација привремена, а онда цене експлодирају, поверење не нестаје због критика политичара, већ због сопствених грешака.
Ово није само проблем Федералних резерви. Широм света опада поверење у владе, судове, медије, универзитете, централне банке и друге институције које су деценијама имале готово недодирљив ауторитет.
Пауел види политички притисак као највећи тест за ФЕД. Али много већи тест је питање да ли народ још верује да људи који управљају системом заиста заслужују поверење које траже.
