Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel upozorio je da se ova institucija nalazi pred svojevrsnim „stres testom“, tvrdeći da političko mešanje može da potkopa poverenje javnosti u centralnu banku.
On je poručio da bi građani izgubili veru u sistem ukoliko bi administracije mogle da smenjuju zvaničnike Federalnih rezervi zbog neslaganja oko monetarne politike. Pauel je naglasio da se demokratske institucije grade godinama, ali mogu biti srušene veoma brzo.
Ipak, suštinsko pitanje nije samo da li političari vrše pritisak na FED, već da li javnost još veruje da centralni bankari znaju šta rade.
Federalne rezerve godinama insistiraju na nezavisnosti od izabranih političara, ali istovremeno traže poverenje javnosti nakon jedne od najvećih inflatornih epizoda u novijoj američkoj istoriji. Upravo je Pauel ranije priznao da je FED zakasnio u prepoznavanju inflacije, koja je dugo predstavljana kao prolazna.
Centralne banke tradicionalno tvrde da moraju biti nezavisne jer političari razmišljaju u izbornim ciklusima, dok bi monetarna politika trebalo da gleda dugoročno. U tom argumentu ima istine: ako bi svaka administracija mogla da smenjuje centralne bankare kad god kamatne stope postanu politički nezgodne, monetarna politika bi se pretvorila u produžetak izborne kampanje.
Ali problem je mnogo dublji. Države se godinama zadužuju preko svake mere, dug raste decenijama, a onda centralne banke moraju da biraju između loših rešenja. Ako podignu kamate, vlade sve teže finansiraju svoje obaveze. Ako ih spuste, rizikuju povratak inflacije.
Sjedinjene Države nastavljaju da uvećavaju nacionalni dug, dok troškovi kamata gutaju sve veći deo federalnih prihoda. Političari žele niže kamate jer im je servisiranje duga sve skuplje. Tržišta traže stabilnost. Štediše žele zaštitu od inflacije. Dužnici žele jeftin kredit. Svi traže rešenje, ali ti interesi sve više dolaze u direktan sukob.
Zato pravi stres test nije u tome da li FED može da izdrži kritike političara. Pravi stres test je da li građani još veruju institucijama koje su već izgubile veliki deo kredibiliteta.
Poverenje se ne dobija saopštenjima i pozivanjem na nezavisnost, već rezultatima. Kada institucija godinama uverava javnost da je inflacija privremena, a onda cene eksplodiraju, poverenje ne nestaje zbog kritika političara, već zbog sopstvenih grešaka.
Ovo nije samo problem Federalnih rezervi. Širom sveta opada poverenje u vlade, sudove, medije, univerzitete, centralne banke i druge institucije koje su decenijama imale gotovo nedodirljiv autoritet.
Pauel vidi politički pritisak kao najveći test za FED. Ali mnogo veći test je pitanje da li narod još veruje da ljudi koji upravljaju sistemom zaista zaslužuju poverenje koje traže.
