Globalna ekonomija mogla bi tek sada da oseti prave posledice poremećaja u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih svetskih ruta za transport energenata i industrijskih sirovina.
Od kraja februara, većina tankera koji prevoze ključne robe, uključujući naftu, tečni prirodni gas, rafinisana goriva, ureu, vodonik, helijum i petrohemijske proizvode, izbegava prolazak kroz Ormuski moreuz.
Iako su se strahovi od nestašica u prvim nedeljama činili više teorijskim nego neposrednim, analitičari sada upozoravaju da se svet približava prelomnoj tački.
Bivši potpredsednik kompanije BP Nik Batler ocenio je da će svet na kraju morati da upravlja krizom kroz smanjenje potražnje za energijom i industrijskim sirovinama.
Prema njegovim rečima, problem nije samo u delimičnom zatvaranju Ormuskog moreuza, već i u tome što je najmanje osam značajnih rafinerija u Zalivu potpuno ili delimično van funkcije.
Posebno zabrinjava situacija sa postrojenjem Ras Lafan u Kataru, jednim od najvažnijih svetskih centara za izvoz tečnog prirodnog gasa.
Do sada je globalni udar ublažavan korišćenjem postojećih zaliha, ali su te rezerve ograničene i ne mogu beskonačno da pokrivaju poremećaje u snabdevanju.
Ukoliko kriza potraje, posledice bi mogle da se osete kroz rast cena energenata, skuplji transport, veće troškove proizvodnje, nestašice pojedinih industrijskih materijala i novi pritisak na cene hrane.
Poseban rizik predstavljaju poremećaji u isporukama uree i drugih proizvoda važnih za poljoprivredu, što bi moglo da pogodi zemlje koje zavise od uvoza đubriva.
Analitičari upozoravaju da će bogatije zemlje deo udara moći da apsorbuju kroz više cene i korišćenje rezervi, dok bi siromašnije države mogle mnogo brže da se suoče sa ozbiljnim ekonomskim i socijalnim posledicama.
Zbog toga se kriza u Ormuskom moreuzu više ne posmatra samo kao pitanje transporta nafte, već kao širi udar na globalnu proizvodnju, trgovinu i stabilnost cena.
