Глобална економија могла би тек сада да осети праве последице поремећаја у Ормуском мореузу, једној од најважнијих светских рута за транспорт енергената и индустријских сировина.
Од краја фебруара, већина танкера који превозе кључне робе, укључујући нафту, течни природни гас, рафинисана горива, уреу, водоник, хелијум и петрохемијске производе, избегава пролазак кроз Ормуски мореуз.
Иако су се страхови од несташица у првим недељама чинили више теоријским него непосредним, аналитичари сада упозоравају да се свет приближава преломној тачки.
Бивши потпредседник компаније BP Ник Батлер оценио је да ће свет на крају морати да управља кризом кроз смањење потражње за енергијом и индустријским сировинама.
Према његовим речима, проблем није само у делимичном затварању Ормуског мореуза, већ и у томе што је најмање осам значајних рафинерија у Заливу потпуно или делимично ван функције.
Посебно забрињава ситуација са постројењем Рас Лафан у Катару, једним од најважнијих светских центара за извоз течног природног гаса.
До сада је глобални удар ублажаван коришћењем постојећих залиха, али су те резерве ограничене и не могу бесконачно да покривају поремећаје у снабдевању.
Уколико криза потраје, последице би могле да се осете кроз раст цена енергената, скупљи транспорт, веће трошкове производње, несташице појединих индустријских материјала и нови притисак на цене хране.
Посебан ризик представљају поремећаји у испорукама уреe и других производа важних за пољопривреду, што би могло да погоди земље које зависе од увоза ђубрива.
Аналитичари упозоравају да ће богатије земље део удара моћи да апсорбују кроз више цене и коришћење резерви, док би сиромашније државе могле много брже да се суоче са озбиљним економским и социјалним последицама.
Због тога се криза у Ормуском мореузу више не посматра само као питање транспорта нафте, већ као шири удар на глобалну производњу, трговину и стабилност цена.
