Игра која је милионе људи натерала да шетају улицама и траже виртуелне ликове сада се поново нашла у центру много озбиљније приче — питања масовног прикупљања података, дигиталног мапирања света и могуће војне примене такве технологије.
Када се Pokémon Go појавио, већина људи га је видела као безазлену забаву. Играчи су телефонима снимали околину, кретали се по градовима, парковима, улицама и трговима, не размишљајући много о томе шта се све прикупља у позадини.
Данас се све више говори о томе да су милијарде фотографија и локацијских података, прикупљених током година, помогле у стварању изузетно детаљних тродимензионалних мапа стварног света.
Такав систем може да омогући машинама, роботима и дроновима да се оријентишу у простору чак и када немају класичан ГПС сигнал. Уместо да се ослањају само на сателитску навигацију, они могу да препознају зграде, улице, споменике, терен и друге визуелне оријентире.
У мирнодопској употреби, то се може представити као технолошки напредак за роботику, проширену стварност, логистику и навигацију. Али исти принцип отвара и далеко мрачније питање: шта се дешава када технологија направљена уз помоћ података обичних корисника добије војну примену?
Савремено ратовање све више зависи од дронова, а један од кључних проблема на бојишту постаје ометање ГПС сигнала. Ако дрон може да настави кретање и без сателитске навигације, користећи визуелно препознавање простора, онда база података створена кроз цивилне апликације добија потпуно нову тежину.
Највећи проблем није само у Pokémon Go игри, већ у много ширем моделу дигиталног света. Корисници свакодневно остављају трагове — фотографије, локације, претраге, кретање, навике, снимке и интеракције — а да често немају појма у које системе ће ти подаци једног дана бити уграђени.
Људи мисле да користе апликацију. У стварности, апликација често користи њих.
Милиони играча су веровали да учествују у игри, док су истовремено помагали у изградњи огромне дигиталне копије стварног света. Свака улица, сваки угао, свака фасада и сваки објекат постајали су део података који се могу анализирати, продавати, унапређивати и користити у сврхе које корисници никада нису имали на уму.
Ова прича зато није само прича о једној игри. То је упозорење о епохи у којој је податак постао ново оружје, нова валута и нови облик моћи.
Данашњи дигитални системи не мапирају само терен. Они мапирају људе, њихово понашање, кретање, навике и окружење. Свет се све више претвара у огроман модел који могу да користе корпорације, државе, безбедносне службе и војни системи.
Зато је кључно питање: ко контролише податке које су обични људи годинама бесплатно стварали?
Pokémon Go ће можда остати упамћен као једна од најуспешнијих мобилних игара у историји. Али све више изгледа да је иза ловљења виртуелних ликова створена инфраструктура за много озбиљнији свет — свет у којем се забава, надзор, вештачка интелигенција и ратна технологија све опасније спајају.
