Novo istraživanje pokazuje koliko je duboka kriza američkog društva. Samo 29 odsto demokrata kaže da je izuzetno ili veoma ponosno što su Amerikanci, dok isto mišljenje ima čak 90 odsto republikanaca.
Još ozbiljniji podatak odnosi se na mlade. Među Amerikancima od 18 do 34 godine, samo 36 odsto izražava snažan ponos prema svojoj zemlji, dok je među starijima od 65 godina taj broj daleko veći.
Ovi podaci pokazuju da se američka podela više ne može objasniti samo klasičnim sukobom levice i desnice, demokrata i republikanaca, liberala i konzervativaca. Sve više se radi o mnogo dubljem pitanju: da li ljudi uopšte veruju u sopstvenu državu.
Mnogi za raspad američkog jedinstva krive Donalda Trampa, ali pukotine su se pojavile mnogo ranije. Tokom godina, Demokratska stranka sve više se udaljavala od svoje stare baze — radnika, sindikata, proizvodnje i srednje klase — i okretala se politici identiteta, globalizmu i sve jačem administrativnom aparatu.
Trampova pobeda 2016. godine nije stvorila podelu, već ju je iznela na površinu. Ona je pokazala da milioni Amerikanaca više ne dele svetonazor koji im nameću mediji, akademske institucije, Vašington i politički establišment.
Do tada je bes bio usmeren uglavnom protiv političara, banaka i institucija. Republikanci su krivili demokrate, demokrate republikance, ali je ispod svega još postojao osećaj zajedničkog identiteta. Ljudi su bili ljuti na vlast, ali su i dalje verovali u Ameriku.
Posle Trampa, politika je prestala da bude spor oko zakona, poreza i državne potrošnje, a postala je lični rat. Kovid je dodatno produbio raskol: porodice su prestale da razgovaraju, prijateljstva su pucala, a komšije su počele da gledaju jedni na druge kao na neprijatelje.
Svaki izbori pretvoreni su u bitku dobra i zla. Levica je uverila sebe da Trampove pristalice uništavaju zemlju, dok je desnica zaključila da će establišment učiniti sve da zadrži vlast.
Sada se ta podela pretvara u nešto još opasnije. Sve veći deo levice više nije samo protiv republikanaca ili Trampa, već protiv same ideje Amerike kakva postoji.
To više nije spor oko poreskih stopa, zdravstvenog sistema ili spoljne politike. To je spor o tome da li je zemlja vredna očuvanja ili je treba temeljno srušiti i izgraditi iz početka.
Godinama su univerziteti i aktivistički krugovi učili mlade da je Amerika izvor zla, ugnjetavanja i nepravde, često bez ozbiljnog razumevanja istorijskog konteksta. Posledica je generacija koja patriotizam doživljava kao nešto sramotno, dok se prezir prema sopstvenoj zemlji predstavlja kao moralna vrlina.
Zato danas u Americi više nije glavno pitanje ko će pobediti na izborima, već da li zemlja može da preživi ako veliki deo stanovništva više ne veruje u njenu legitimnost.
Kada narod izgubi poverenje u političare, to je kriza vlasti. Ali kada izgubi veru u samu državu, to je kriza civilizacije.
Amerika zato ulazi u opasnu fazu u kojoj politička podela više nije samo borba stranaka, već borba za identitet, istoriju i budućnost same nacije.
